Art nouveau

Secesija ili Art nouveau je poslednji umetnički univerzalni pravac koji je uspeo da unese sopstveni umetnički pečat u sve oblasti modernog života, stvorio je modu i stil života na kraju 19. i početkom 20. veka iako je u različitim zemljama nastupao pod različitim imenima. Secesija je pravac koji se odrazio pre svega u visokoj umetnosti arhitekture, slikarstva i skulpture međutim, takođe je ostavila jasan pečat i u dekorativnoj i primenjenoj umetnosti.

Pročelje Glavne željezničke stanice u Pragu

U različitim zemljama ovaj pravac je poprimio različita imena. U Austriji bio je poznat kao Bečka secesija (nem. Winer Secession), u Nemačkoj kao Jugendstil (nem. Jugendstil, po avangardnom časopisu "Jugend") u Francuskoj i Belgiji kao Art Nuvo (fr. ) u anglosakonskim zemljama kao Moderni stil ili Liberti (engl. ), u Kataloniji (Španija) kao katalonski modernizam (katal. Modernisme català), u Italiji su ovaj pravac zvali Cvetni stil (ital. Stile floreale), a u Rusiji Svet umetnosti (rus. Mir iskusstva).

Glavne karakteristike

Hidrocentrala u Hajmbahu

Stambena zgrada u Homburgeru iz 1905. godine

Ovaj umetnički pravac se razvija u Evropi i SAD polovinom 19. veka i potpuno se razvio 1900. godine. Nastao je kada se naglo razvija privreda i kao reakcija protiv privredne civilizacije, koja želi povratak na zanatsku proizvodnju i smatra je kao lek protiv privrednog kiča. Secesija pokreće industrijski dizajn.

Za glavne znakove secesije smatra se ornamentika, a daje se prednost površini, i primenjuju se neobične boje te se estetski koriste različiti materijali. Secesni ornament izjašnjava poseban kvalitet secesnog osećanja i teži ka izravnanosti u osećanju. Secesna linija je valovito razvijana krivulja koja izaziva osećenje pokreta u površini u kojoj je monotonija sprečena upotrebom neobičnih boja. Ona traži neobične boje i slaže ih po principima harmonije i kontrasta. Secesija se okreće ravno ka prirodnim formama u ornamentu kao što su list, cvet, ljudska i životinjska tela.

Secesija u arhitekturi

Glavni članak: Arhitektura secesije

Secesija se razvija u arhitekturi kada novi način konstrukcije od armiranog betona i čeličnih konstrukcija zahteva i nove pristupe u rešavanju objekata, u slikarstvu, skulpturi i primenjenoj umetnosti (nameštaj i vitraži), i u literaturi. U arhitekturi kod Antonija Gaudija otkrivamo arhitekturu punu iznenađenja i on se ne zalaže za bilo koji oblik funkcionalnosti, dok se u Čikaškoj školi u SAD ostvaruju nove strukture te se odbacuju svi nekorisni ukrasi i okreću se čistoj funkcionalnosti a u Evropi su u ovom pogledu najviše odmakli u Belgiji i Holandiji kod Henrija van de Veldea i u suprotnosti je sa arhitekturom Viktora Horta koji je u Brislu upotrebio gvožđe i ostvario svečane fasade zgrada.

Secesija u slikarstvu

Među mnogim slikarima naročito je naklonjen ovom stilu Gustav Klimt i zaboravljen je izlazkom iz mode ove dekorativnosti. Prva dela Pabla Pikasa spadaju takođe u secesionistička dela i ako je ovog umetnika "otkrio" kritičar i pobornik avangardnog slikarstva Apoliner.

Secesija u književnosti

U književnosti, nosioci secesije obeleženi su kao simbolizam i dekadencija. Karakteristika za secesiju u književnosti je ornamentika u ravni jezičkoj i s tim je u vezi ritmizacija rečenice i strofe, ponavljanje reči i glasovnih grupa.

Secesija je značajno uticala na način života u 19. veku i početkom 20. veka i upisala se u lica mnogih gradova u Evropi kao što su Paris, Beč, Minhen, Berlin, Prag i drugi. U ovo je doba stvoreno mnogo dela od velike umetničke vrednosti ali i predmeta za svakodnevnu upotrebu. Secesija je neodmisaoni deo ne samo Evropske kulture.

Secesija u raznim zemljama

U Francuskoj „Nova umetnost“-Art nuvo ili „Art Nuoveau“ je umetnički i dizajnerski pravac koji je kulminirao početkom 20. veka započeo je 1880.godine i doživeo kulminaciju 1892.-1902. godine.

U Italiji, „Stile Liberty“ je nazvan po londonskoj prodavnici koja je prodavala modernu dizajnersku robu proisteklu iz pokreta "Arts and Crafts".

Jedna od najvažnijih karakteristika ovog stila je dinamična, valovita linija puna ritma. Oblici izgledaju kao da će oživeti i "rastu" u forme poput biljaka.

Kod nas je ovaj pokret relevantan kulturnim i umetničkim zbivanjima u drugim evropskim zemljama gde se javlja pod različitim nazivima: "Sezession" Austrija, "Jugendstil" Nemačka, "Art Nouveau" Francuska i Engleska, "Modern Style" Engleska.

Zajednički program svima bio je prekid s tradicijskom, akademskom umetnošću 19. veka i stvaranje novih oblika umetničkog izraza.

Ajfelov toranj poznat simbol Pariza.

U Engleskoj se secesija razvija na čelu sa Vilijamom Morisom koji je bio pesnik, književnik i slikar i težio je da obnovi zanate i stvori industrijski dizajn i pao je pod istorijske uticaje od kojih se oslobodila tek nova generacija umetnika koja je prešla na ornamentalne oblike geometrijskih formi.

U Belgiji na čelu ovog pokreta je arhitekta Henri van de Velde koji je shvatio značaj primenjene umetnosti i shvatio da predmeti moraju biti jeftini, jednostavni i funkcionalni. Postao je zaljubljenik u inžinjerske zgrade a ornamentu je davao formu koja se aktivno zapaža i davao je prednost dinamičkim predstavama.

U Francuskoj secesija se razvijala pod imenom Art nuvo na koju je uticao belgijski arhitekta Henri van de Velde. Hektor Gimar je projektovao pariski metro u ovom stilu. Pariski umetnici su želeli ornamentima da izraze vitalnost u životu i predlagali su ornamente u vidu morskih talasa. Nazvan je po prodavnici u Parizu vlasnika Samuela Binga, sa stvarima dizajniranima u tom stilu.

U Nemačkoj se ovaj stil širi pod imanom Jugendstil i ima više grupa u ovoj zemlji. Minhenska grupa imala je svoj poseban program i ornament pod nazivom stil floreal. Drugu grupu stvorila je kolonija u Darmštatu gde su radili Jozef Marija Olbrih i Peter Berens. Značajna je bila i kompleksna škola arhitekture u Vajmaru koju je 1901. godine osnovao Henri van de Velde.

U Nemačkoj su se stvorile sledeće grupe u gradovima:

• Minhen
• Darmštat
• Bad Nojhajm
• Berlin
• Hagen

U Austriji je secesija nastala malo kasnije oko 1897. godine i bila je pod engleskim uticajem i razvijala se pod imenom Bečka secesija. Bečka secesija je kritikovala nemački jugendstil i izradila je sopstveni ornament sa geometrijskim formama. Najznačajniji je bio arhitekta Oto Vagner sa svojim učenicima.

Ni Srbija nije imuna na ovakva stremljenja, pogotovo u arhitekturi. U većini srpskih gradova su izgrađena značajna zdanja koja se odlikuju slobodnim pristupom ornamentici, formi i boji.

Važniji predstavnici

G. Klimt:Madam Fric Vadler, Beč, Nacionalna galerija

• Henri van de Velde,
• Antoni Gaudi,
• Edvard Munk,
• Gustav Klimt,
• Ferdinand Hodler
• Oto Vagner,
• Jozef Mehofer,
• Alfons Muha,
• Luis Saliven,
• Viljam Le Baron Dženi
• Hendrik Berlage
• Viktor Horta,
• Ektor Žimar i drugi.

Gradovi u kojima je secesija ostavila trag

Alesund Amsterdam Bad Nojhajm Beograd Barselona Berlin Brisel Budimpešta Buenos Ajres Čikago

Darmštat Gvadalahara Hagen Harbin Havana Helsinki Glazgov Kijev Krakov Ljubljana

Lođ Lavov London Manhajm Milano Moskva Minhen Nant Njujork Novgorod

Reus Riga Osijek Nađvarad Pariz Prag Hag Subotica Petrograd Taganrog

Terasa Tbilisi Vareze Beč Vladivostok Šo de Fon Zagreb San Pelegrino

Povezano

• Bečka secesija
• Modernizam
• Katalonski modernizam
• Arhitektura secesije

Literatura

1. Istorija umetnosti, Janson, Beograd 1982.
2. Opšta istorija umetnosti, Đina Piskel, Beograd 1974.
3. sk Vikipedija članak o secesiji

Vanjske veze

Art nouveau na Wikimedijinoj ostavi

• Art Nouveau, 1890-1914 at the National Gallery of Art, Washington Arhivirano 2011-10-17 na Wayback Machine-u
• Réseau Art Nouveau Network, a European network of Art Nouveau cities.
• Europa 1900 Arhivirano 2007-07-06 na Wayback Machine-u, a worldwide, collaborative archive for sharing texts and photos related to art nouveau
• Brussels Capital of Art Nouveau Arhivirano 2007-05-09 na Wayback Machine-u, History, artists, tours, pictures, links all about Art Nouveau in Brussels
• The Art Nouveau in Brussels Arhivirano 2006-03-25 na Wayback Machine-u, only available in French, with pictures of Art Nouveau buildings
• Art Nouveau World Wide, the most complete site with texts and links
• Le Cercle Guimard - The association for the protection and the promotion of the work of Hector Guimard
• lartnouveau.com Artists and their works in Paris, Nancy and in Europe
• Art Nouveau Arhivirano 2011-11-08 na Wayback Machine-u - Museumsportal Schleswig-Holstein
• Art nouveau in Poland Arhivirano 2006-10-16 na Wayback Machine-u
• Art Nouveau Architecture in Georgia
• Art Nouveau 1890-1914 Arhivirano 2010-11-07 na Wayback Machine-u The best ever exhibition on Art Nouveau
• 1900 architecture Short guide about Art Nouveau / Art Deco architecture (in various countries)
• L'Art Nouveau is not new anymore Art Nouveau explained to younger generation
• Orivit, a well known German art nouveau/jugendstil metalwork firm responsible for many of the most beautiful mass produced items of the art nouveau era.
• Art Nouveau Links & History
• A Google Earth Arhivirano 2008-12-05 na Wayback Machine-u tour of Art Nouveau architecture in Brussels.
• Hungarian Lace Galerie Arhivirano 2007-02-24 na Wayback Machine-u
• Art Nouveau in Bydgoszcz, Poland. Arhivirano 2017-09-16 na Wayback Machine-u Website in Polish.English version soon
• Secession architecture in Poland - Interactive tour map - many galleries Arhivirano 2011-11-11 na Wayback Machine-u
• lartnouveau.com (francais-english -deutsch)
• Réseau Art Nouveau Network
• The Art Nouveau Home
• Art Nouveau in Poland Arhivirano 2006-10-16 na Wayback Machine-u
• Hungarian Csetneki Lace Arhivirano 2007-01-26 na Wayback Machine-u
• Csetneki Lace Galerie Arhivirano 2007-02-24 na Wayback Machine-u