27. 1. (15. 1. po j.k.) - Srpska skupština u Kragujevcu obaveštena o rusko-osmanskoj Akermanskoj konvenciji, knez Miloš traži mir i pokornost u zemlji kako bi se ostvarile predviđene povlastice[1].
29. 1. - Kragujevac: Veliki sud, knezovi, kmetovi i dr. ponavljanju zakletvu Milošu kao naslednom knezu, sultana mole za mitropolita Srbina i da potvrdi Miloševo dostojanstvo. Određeni novi poslanici u Carigradu (odlaze 8/20. marta)[1].
januar? - Abdurahman-paša dolazi u Bosnu gde ubija, proteruje i globi sultanove protivnike i nezadovoljnike[2] a u vezi sa ukidanjem janičara. U Beograd treba doći nikopoljski paša Husein-paša Havanasoglu.
Abdurahman je prvobitno blokiran u Zvorniku od strane sarajevskih pobunjenika[3], gde je na prevaru ubio sedam sarajevskih aga, kasnije zauzima Mostar i Travnik gde je ubijeno preko 300 odn. 200 opozicionara[4].
januar - Sukobi između novopazarskih Turaka, izveštava se da je "istrebljeno stotinu srpskih kuća"; narednih meseci više desetina porodica beži u kneževinu Srbiju[5].
februar - Abdurahman ušao u Sarajevo uz pomoć janičarskih protivnika[6].
20. 2. - Cisplatinski rat: bitka kod Ituzaingóa je taktička argentinska pobeda u Brazilu.
28. 2. - Inkorporirana Baltimore and Ohio Railroad, prva železnička kompanija u Americi koja nudi komercijalni transport ljudi i robe.
7. 3. - Otmica u Shrigleyu: u Engleskoj oteta mlada naslednica radi prisilnog braka a počinitelj je budući kolonijalni političar Edward Gibbon Wakefield.
mart - Izbija rat između skadarskog paše Mustafe i pećkog Numan-paše u koji će biti uvučeni i okolni namesnici[7].
mart - Preki sud u Sarajevu mnogim prvacima Bosne[8].
29. 4. - Alžirski upravitelj Hussein Dey udario teralicom za muve francuskog konzula iz čega će se izroditi Francuska invazija Alžira 1830.
6. 5. (24. 4. po j.k.) - Grčki rat za nezavisnost: Bitka kod Falerona je grčki poraz u pokušaju deblokiranja atinskog Akropolja.
maj - Joanis Kapodistrijas izabran za šefa grčke države (titula Kyvernetes).
20. 5. - 9. 7. - Putovanje žirafe Zarafe iz Marseja u Pariz. Ona je poklon egipatskog upravitelja Muhamed Alija francuskom kralju (isti poklon upućen i u Englesku i Austriju) i prva je žirafa u Evropi od Medičijeve1486.
25. 5. - Petrache Poenaru dobio francuski patent za nalivpero.
5. 6. (24. 5. po j.k.) - Rešid Mehmed-paša zauzeo atinski Akropolj nakon devetomesečne opsade.
30. 6. - Pruga Saint-Étienne - Andrézieux (23 km) prva je u Francuskoj i kontinentalnoj Evropi.
Jul/Srpanj – Septembar/Rujan
1. 7. - Karl Baedeker osnovao izdavačku kuću Baedeker (prvo izdanje sledeće godine).
13. 10. (1. 10. po j.k.) - Rusko-persijski rat (1826-28): gen. Ivan Paskevič zauzeo Erevan.
20. 10. - Pomorska Bitka kod Navarina, evropski saveznici odlučujeće pobedili tursko-egipatsku flotu u ratu za grčko oslobođenje. Poslednji okršaj jedrenjaka.
Savindan postaje školska slava u Kneževini Srbiji (zvanično od 1840). Knez Miloš je izdao naredbu kojom crkva u Beogradu dobija više srpski karakter - Grci gube raniji prestiž u čaršiji, koja prelazi u srpske ruke.[12]