From Wikipedia, the free encyclopedia
Šušara (mađ. Szusara Puszta, Fejertélep Sefdin) je naselje u opštini Vršac u Južnobanatskom okrugu u Vojvodini. Prema popisu iz 2002. bilo je 376 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 472 stanovnika).
| Šušara | |
|---|---|
|
| |
| Osnovni podaci | |
| Država |  Srbija |
| Pokrajina | Vojvodina |
| Upravni okrug | Južno-banatski |
| Opština | Vršac |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo (2022) | 376 |
| Gustina stanovništva | 9 st./km² |
| Geografija | |
| Koordinate | |
| Nadmorska visina | 169 m |
| Površina | 43,1 km² |
  Šušara Šušara (Srbije) | |
| Ostali podaci | |
| Poštanski kod | 26343 |
| Pozivni broj | 013 |
| Registarska oznaka | VŠ |
Šušara se nalazi u Deliblatskoj peščari okružena voćnjacima i vinogradima.
Klima je umereno-kontinentalna, sa sledećim obeležjima: duga i topla leta, nešto hladnije, a ponekad hladne i snegovite zime, svežija i kraća proleća, dok su jeseni duže i toplije. Posebnu specifičnost Šušare u Deliblatskoj Peščari da košava, Najčešće duva u rano proleće i poznu jesen, odnosno u hladnijoj polovini godine. Brzina košava je promenljiva i kreće se od 18 do 40 km na sat, a pojedini udari i do 140 i više km na sat. Osim košave duva i severac i severozapadni vetar. Biljni svet je veoma raznolik. Najviše je trava od kojih poseban značaj ima rastu: smreka, crni bor, pavit, , pitomi kesten, više vrsta hrasta, beli grab, više vrsta lipa, kupina, šipak, poljska ruža, divlja jabuka i kruška, beli i crveni gloga, brekinja, oskoruša, rašljika trn, divlja trešnja, ruj, klokočika, klen, mleč, žesta, dren, svib, bršljan, kurika, pasrden, beli i crni jasen, obična kalina, crvena zova, veprina. Sve su to autohtone biljne vrste. Naknadno unete drvenaste vrste su: bagrem, jasika, bela i crna topola, vrba rakita, divlji kesten i razni četinari. U Deliblatckoj Peščari ima 1.024 vrsta drveća, šiblja i zeljastog bilja. Zna se za 22 biljne zajednice fitocenoze i to 10 stepsko-livadskih i 12 šumskih.
Temišvarski Banat
Posle proterivanja Turaka iz Banata 1716-1718. godine, granica se pomerila na Dunav i oslobođena teritorija Banata je pripojena Austriji kao posebna krunska oblast. Dugogodišnji ratovi, vođeni između Austrije i Turske za prevlast nad Tamiškim Banatom, ostavili su teške posledice i duboke tragove. Zemlja je bila opustošena i zaparložena. Ogromna prostranstva su prekrivale neprohodne močvare, a epidemije malarije, kuge, kolere i trbušnog tifusa su dodatno kosile stanovništvo. Veći deo naroda se razbežao i odbegao i samo je malo starosedelaca Srba i Rumuna ostalo. Za veliku vrednost ovog zemljišta znao je princ Eugen Savojski, pobednik u mnogim bitkama i “car na bojnim poljima”. Osim što je bio vojnik, on je bio izuzetno mudar državnik, diplomata i savetnik tri cara, Leopolda I, jozef Josifa I i Karla VI. Ostale su zapamćene njegove reči upućene caru Leopoldu I.
“Ja ću vam govoriti o jednoj zemlji koju vi ne poznajete, o kojoj niste čuli. Ja sam tu zemlju video, ja sam po njenoj masnoj, teškoj crnoj zemlji jahao, ja sam tamo svoje bitke vodio i voleo bih da mogu kroz nju da jašem kao njen gospodar. U toj zemlji ne leži samo hleb za mnogo hiljada ljudi, u toj zemlji je i rad za mnogo nezaposlenih ruku. Ta zemlja čeka na Vas Vaše veličanstvo! Vi imate u carstvu mnogo ljudi koji su gladni i željni zemlje, poklonite tu zemlju njima. Poklonite im i stvorite im novo carstvo, ne sa mačem kako se stvaraju carstva, nego sa ašovima i plugovima!”
Grof Florimund Mersi
Zbog zapuštenosti banatske pokrajine, bečki ratni savet i dvorska komora sa guvernerom Banata, generalom Klaudijem Florimundom Mersijem, bili su prinuđeni da izrade plan uređenja Banata. Osnovne odrednice su bile - vojna i politička uprava i brzi privredni preporod Banata. Grof Kolovrat je rekao: “Dvor neće gubiti ni vreme, ni priliku da Banat dovede u stanje procvata”.
Grof Florimund Mersi je dobro znao da do brzog privrednog preporoda Banata može doći samo masovnom i organizovanom kolonizacijom Nemaca, koji su bili dobre zanatlije i uz to su bili odani bečkom dvoru.
Nemci su kolonizovani najviše iz južnih nemačkih pokrajina. Oni su u Banat stizali Dunavom na malim, drvenim lađama zvanim “ulmske kutije”. Put od Ulma do Pančeva, dug 1.500 km, trajao je oko dva meseca i bio je veoma naporan, jer je u svakoj lađi bilo od 150 do 200 ljudi. Prvi kolonisti su došli u Banat već 1718. godine.
Ubrzo je Banat postao obećana zemlja siromasima širom Evrope. Država je pod privilegovanim uslovima naseljavala Nemce zanatlije, koji su bili prvih deset godina oslobođeni svih poreza. Ostalim naseljenicima je bio obezbeđen prevoz, besplatan plac i materijal za izgradnju kuće, oruđe za obradu zemlje i višegodišnje poreske povlastice. Bečka komora je, želeći da od Banata stvori zlatni carski rudnik, osim Nemaca naseljavala i druge narode, Italijane i Špance koji su bili nosioci potpuno nove privredne grane na ovim prostorima – svilarstva. Italijani su, osim proizvodnje svile razvili veoma uspešno i proizvodnju pirinča. Iz drugih krajeva austrijske carevine i Evrope, doseljavali su se u Banat i drugi narodi: Česi, Slovaci, Rumuni, Srbi, Mađari, Bugari, Jermeni i Cincari. Razlozi njihovog naseljavanja su bili ekonomske prirode, rađeni sa ciljem da se u Banatu pokrene zaostala privreda. Nosioci privrednog razvoja su ipak bili Nemci, koji su sa sobom iz zapadne Evrope doneli najsavremenija oruđa za industriju i zemljoradnju.
1.novembra iste godine, grofu Klaudiju Florimundu Mersiju. Pokraina Naziva Temisvar Temišvarskim Banatom, a zvaničan jezik postade nemački. Grof Mersi osvoji i sve trđave duž Dunava, pa i novu Palanku, 16 novembra iste godine.
U ovim borbama uništena su srpska sela Veliki Nikolinci i Dobovac.
Već 1713 g. podeljena je ova provincija na dištrikte, među kojima su obnovljeni i dištrikti ( okrug ) Vršački i Palanački, spomenuti već u godini 1640g
Dištriktska glavna mesta dobila 1718g. svoja tržišta, a 1723g organizovana je pošta.
Posledice Tursko vlasti bile su vrlo teške po ove krajeve: siromaštvo i oskudica mnogobrojnog stanovništva, zaostalost u kulturi, ruševine i pusti, nenaseljeni krajevi, a baroviti predeli pretvoreni su u ogromna neprolazna blata.
Mersi je učinio sve moguće za podizanje pokraine i stanovništva. Doveo je naseljenike u ove krajeve, naročito Nemace. Već 15.oktobra Godine 1717. istavljene su tapije Belocrkvanskim Nemcima.
30.marta 1722g g. organizovano je sistematcko useljavanje Nemaca u Banat, jednim putnim putnim listom ( Passbrief ). Nemački kolonisti prevezeni su lađama do Pančeva i Palanke, odakle su naseljavani naročito na levoj obali Dunava. U to vreme u našim krajevima postala su ova nemačka naselja: Nova Palanke Palanka, Pločica, Deliblato, Bela Crkva, Salhazen, Červenka, Lagerdorf ( sada Straža ) Vršac, i Gudurica. Nova Palanka se razvila u varošicu. Skoro sva mesta dobila su parohije i škole. U Vršac i Belu Crkvu dovedeni vinogradari.1722. uvedeno svilarstvo.
Za koloniziranje 1765 g. određeno je jugo-zapadnom kraju Banata, u okolini Pančeva , 11 sela među kojima i Pločica, Gaj, Kovin, Ostrovo Dubovac. 1765 g. otpočelo kolonitiranje veterana. Od marta do maja formirana je u Kovin, 2. štabna kompanija, a jedna kopanija u Brestovcu i Pločici.
Tada su Rumuni došli u naše krajeve. 1765. preseljeno je 20 rumunskih porodica u Ilanđu, Seleuš je nastanjena Rumunima 1746 iz Germana, Doklina, Klopodije i Šanja, a u Alibunar su oni došli među Srbe. Mađari iz Bukovina,Sekelja koloniziraju Jermenovce mađ-Ermenjhozu Dobričevo ( Udvarsalaš ), Srbi Rumuni Mramorak.
Godine 1769 . javili su se Nemci iz Nemačke Carevine, od kojih jedan deo nastanjen u Kovin 1773.Ovu novopostalu vojnu granicu ispicirao je car Josif II. u maju mesecu 1768. kojom se prilikom bavio u Palanci, 5. maja, Gaju i Bavanišzu, 6.maja. 1773.g obišao je po drugi put vojnu car Josif II., radi uspešnije organizacije iste. Tom prilikom srpsko-ilirskoj regimenti dodeljena i sela: Deliblato, Kajtasovo, Crvenacrkva, Vračev Gaj, Grebenac, Dupljaja, Jasenovo, i Bela Crkva. U Beloj Crkvi bili su zvanična prostorija,činovnički stanovi i kasarne.
Naši graničari nisu bili najamnici ( Žoldoši ) nisu primali platu ( Sold ), već im je dodeljena bila oranica na obrađivanje i korišćenje. Oni su obavljali vojno-stražarske dužnosti na kordonu i bdili nad sigurnošću ovih krajeva od opasnosti neorijateljskih upada.1891g.Šušaru ( mađ.Fejértelep ) pored Nemaca dolaze Mađari iz Bukovina,Sekelja i tako se osnuje kolonija salaškog tipa.
1810g Naselje nemački Schuschara Sanddorf, mađarski Szusara Puszta, srpski Šušara*
.Naziv mesta dobilo po žutom pesku koji vetar nosio kada su [1808g] po naredbi Ausrijske carevine, a rukovodstvom nadvojvode Ludviga, započeli su u ovim krajevima radovi oko vezivanja peska, i skoro završeno 1909g.
1891.g Novo naselje mađarski Fejértelep Puszta, naselje osnovano salaškog tipa novosnovana kolonija nazvana po mađarskom državnom sekretaru Nikoli Fejéru. A već 1900g. zbog većeg broja pridošlih doseljenika formira se novo naselje.
Ova dva naselja nemački Schuschara Sanddorf, i mađarski Fejértelep Puszta, nalazila se u zaleđu sada Šušare.
Šušara naselje osnovano 1900g. u ovom periodu stapala se sva tri naselja u jednu celinu. Današnje selo o kome ćemo kasnije govoriti.
U sva tri naselja većinsko stanoništvo do 1941g. bili su Nemačke, [Volksdeutsche] nacionalnosti a posle deportacije 1946g. bili su 1 Mađari, 2 Srbi, 3 Nemci, 4 Rumuni, 5 Slovaka, 6 Jugoslovena.
Početak 20 veka Banatcka Peščara, ili Deliblatskoj peščari naziva ona prostrana oblast umrtvljenog peska,pravca jugo-istok sevro-zapad,koja se nalazi u južnom Banatu imeđu Alibunara-Vladimirovca-Mramorka-Dubovca-Palanke-Grebenca-Šušare-Nikolinaca. Ta glavna masa Banatcke Peščare je eliptičnog oblika dugačka oko 38 a široka 11 km.,i zauzima približnu površinu od 1300 km². No pojedini niži brežuljci umrtvljenog i živog peska pružaju se i dalje odatle prema severu-zapadu, tako da dužina celokupne Banacke Peščare iznosi (glavna masa i ti niži brežuljci) oko 60 km.,širina do 15 km., a površina približno oko 2.000 km².
Pošto ova Peščara važi kao jedna od najimpozantnijih oblasti živog peska u Evropi,to ćemo njoj progovoriti malo opširnije, u toliko pre, što ona predstavlja istovremeno i jedan od najkrupnijih problema naše oblasti.
Opšti izgled Banatske Peščare je valovito-brežuljkast.To u stvari jedna jedna masa duguljastih peščanih brežuljaka, zvanih duna, rastavljenih plićim ili dubljim uvalama, koje su negde uske uske i levkaste dok na drugim mestima prostrane i široke.Jugo-istoćne strane tih duna-tj. One koje su okrenute košavi – imaju blage nagibe, a suprotne su tj. severozapadne strme i usečene u obliku latinsko slova U, dok su vrhovi upravljeni prema severzapadu. Dune u sredini Peščare nadvišuju svoju okolinu za 10-60 m.visine, i kada se čovek popne na njih, vidi oko sebe jedan ogroman prostor beličastog peska, ovde prošaranog grupama drveta, žbunjem i travom obraslim površininama. Apsolutna visina tih duna iznosi počevši od 195-100 m., pa i manje.Ali to nisu stvarne visine, odnosno debljine živog peska, jer sve te dune leže na pliocenskim sedimentima.
Prilikom bušenja bunara u B.Peščari nađena su svuda ispod živog peska pliocenski peskovi i peskovite gline.
Pesak koji se pokretao sa vetrovima košave koja zna da duva i do 140 km.,h Nosila ga svuda i stvarala dune. Primera radi kao u sahari oblaci prašine se dizali.Ima podataka da taj pesak iz Peščare stigao do Beča.
Banatska Peščara je sastavljena pretežno iz sitnih i zaobljenih zrnca peska, koji je tako čist, kao da je kroz kakvo fino rešeto propušten. Mestimice ovde onde se nađu se i krupnija zrna. Nu sva su ona sastavljena od kvarca, koji je kadkada i liskonovit. Što se tiče postanka.
B.Peščare prevlađuje mišljenje da je ona postala još početkom diluvijuma,posle oticanja Panonskog Jezera,i to: od peska koga je Dunav staložio pred ulaskom u Đerdapsku Klisuru, usled usporenog oticanja vode;zatim od jezerskih peskova koji su u debejim slojevima staloženi po južnoj ivici Panonskog Bazena od Ritopeka pa do Smederava, a delom i od onih planina što su ih sa Banatckih Planina snele reke reka Karaš i reka Nera, i staložile na mestu svoga silaska u Banatcku ravnicu. Pošto je u diluvijumu, jedno vreme, vladala u južnim delovima Panonske Nizije suva i topla klima, za vreme koje je od vode napušteno tle Panonskog Jezera u glavnome isušeno, to je košava dizala taj materijal, nosila ga sa sobom-što i danas potkadkada radi-,i na onome mestu, gde kao slapovi vetar silazi sa planina Istočne Srbije i jednoga dela Banatskih Planina, stvarala od živoga peska omanja peskovita uzvišenja koja se zovu dune. Otuda one i imaju pravac duvanja košave,t.j.Jugoistok-severozapad.Pored toga košavom su uslovljeni i oblaci duna, njihova visina, kao i pravci uvala.
Što se tiče mineralnog sastava Banatckog živog peska, on je od svih evropskih živih peskova najbokatijih mineralnim materijama potrebnim vegetaciji. Tako npr. bogat je u kalcijumu, ima dosts magnezijuma i gvožđa, dok fosfora i kalijuma ima više od ostalih peskova. Zahvaljujući tom izuzetnom bogatstvu u hranljivim mineralnim materijama na Banaskoj Peščari se razvila dosta bogata i raznovrsna flora više od 58 vrsta žbuna i drveta.
Pošto sve oblasti života peska predstavljaju veliku opasnost za svoju okolinu, jer ga vetrovi neprestano nose sa jednoga mesta na drugo-zbog se i zove živi pesak ili ( vejač ) pri čemu ga često onose i van domena živoga peska i njime zasipaju okolna kulturna zemljišta, to da bi se ova sačuvala od propasti potrebno je da se živi pesak umrtvi i lokalizuje. To se postiže time što se živi pesak pretvara u umrtvljeni.
A živi pesak pretvara u urtvljenim na taj način što se po njemu zasađuje vegetacija i drveće kao npr. bagrem koja ima dugačak koren i razgranate žile kojima tako reći vezuju živi pesak i onemugućavaju njegovo dalje kretanje i širenje. Prvo Stacioniranje ili umrtvljavanje banatckog peska počelo od 1808 g. Po komandom nadvojvode Ludviga,a po naredbi carevine Austrije započeli su u ovim krajevima radovi oko vezivanja peska. Već 1810 izvšeno snimanje terena i dovođena prva mala grupa Nemaca ( Švaba )(нем. Volksdeutsche) Rumuna, Mađara koja su započela radove na vezivanju peska. 1810-1843 pošumljeno 8917 jutara.
Od 1810 g., spominje se ime nem. Sanddorf naziv sela je dobilo po okruzenju peska, sadašnje naziv mesta Šušara No u novije vreme je sve to popravljeno i rad na pošumljavanju Pečare znatno poboljšalo jer dok je ranije Peščara bila sasvim pusta i nenaseljena, sada sada po njenim periferijskim delovima dižu mnogi vinogradi,u kojima pored grožđa uspevaju čuvene breskve “iz peska”.
Danas Šušara
posle dva veka u Deliblatskoj peščari ima Bogatstvo flore ovog područja se ogleda u postojanju oko 900 vrsta viših biljaka, od kojih su mnoge relikti i rariteti, kao i vrste koje su u svom rasprostranjenju ograničene na Panonsku niziju. Jedino se ovde, u odnosu na čitav prostor Srbije nalaze: banatski božura, stepski božur, pančićev pelen, šerpet i kockavica Degenova. Svoje stanište ovde je "našlo" i 20 vrsta orhideja.
Zbog prisustva velikog broja vrsta ptica, od kojih su mnoge retke i ugrožene, ovo područje je uvršćeno u najznačajnija staništa ptica u Evropi-IBA područje. Iz grupe grabljivica, koje su najugroženije ptice, zastupljene su vrste kao što su: Banat|banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš. Njihovo pojavljivanje uslovljeno je pašnjačkim površinama i prisustvom tekunica tekunice, koja predstavlja osnov njihove ishrane. Od stanovnika životinjskog carstva peščare, ovom prilikom izdvajamo prisustvo: vuka, Jelena, srne, i divlje svinje.
Prirodne karakteristike i jedinstvenost ovog kraja čine ga pogodnim za rekreaciju, lov i ribolov, nautički turizam, a pre svega ekološki turuzam. U cilju zaštite ovog područja, Deliblatska peščara je proglašena za Specijalni rezervat prirode. Deliblatskapescara najvecim svojim delom pripada Kovinskoj opstini.
|
U 20-tom Veku postiglo je Vinogradarstvo svoju kolminaciju.U Vršcu je 1873.bilo je vinovom lozom zasađeno 8973 lanaca a već 1882.već 10,104 lanaca kojima treba dodati još oko 3000 lanaca vinograda susednih atara,a koje su Vrščani tamo imali u to vreme.1876 lanaca..A godišnja berba 1 milion akova,te je Vršac postalo najveće proizvođačko mesto vina na celom svetu. U Beloj Crkvi je 1880.,konstatovana
[filoksera](Phylloxera) u Vršačkom i Belocrkvanskim binogradima,koja je brzo uništila vinogradarstvo. Odmah su preuzete sve potrebne mere protiv filoksere. U oba grada osnovani su opiti vinograda.u Beloj crkvi još i lozni rasadnik. Još je u Balojcrkvi urađena i Filokserina stanica.
Sandorf - osnovano 1812g (nem. Sanddorf) naselje kolonijalnog tipa sa ciljem da se pošumi rastinjem Deliblatckupeščaru radovi su skoro bili završeni do 1908.
Pred kraj 19-tog veka su počeli vinogradari ovih mesta obračati više pažnje Deliblatckoj Peščari,pa su u peskovitom otporno zemljište počeli saditi lozu.1884-85.osnovana Belocrkvanska Sauervaldova kolonija. Usled pustošenja filoksere vinogradari su obratili pažnju na imunu Deliblatsku Peščaru.
Već 1887 obišli su Vršački vinogradari Peščaru i proučili peščane poljane ["Margan" "Volf" "Gvozdeni bunar"] (1870-1875.g Sagrađen je od metalnih prstenova 1000x1200 mm. dubina 40m.gradio ga je izvesni Lokenbauer.)
Posledica toga bila je, da su 189 interesanata predbeležili 3785 lanaca (kj). Ali dok je vođa Vršačkih vinogradara, Fridrih Xešl, nameravavao da zasnuje jednu naseobinu u peščari, Mađarsko Ministarstvo poljoprivrede bilo je za Majerhof salaški sistem. Stoga je ovo naselje odugovlačeno. Konačno 11 dez.1890.data je Hešlu u zakup zemlja, na kojoj je novoosnovana kolonija nazvana po mađarskom državnom sekretaru Nikoli Fejēru, .,,(mađ. Fejértelep) ,,(sada Šušara)
A već 1891 g. Novo naselje Sa Nemačkim stanovništvom Podunavske Švabe,(нем. Volksdeutsche)Rumune, Prvobitno sastojao se jedan naseljenički deo iz 7 lanaca (kj) oranice ½ lanca kučišta,1/2 lanca (kj) bašte. I od prilike 7 lanaca pašnjaka Oskudica u vodi otklonjena je bušenjem arteskih bunara 15. oktobra.1893 donet prvi kljuk (šira) iz pečare u Vršac. Ali u novoj koloniji dugo nije vladalo spokojstvo 1899. raseljeno je nekoliko kolonista, a na njihova mesta naseljeni su Mađari 1900-1903.
Godine 1904.kontuisala se planinska opština. Do tada je ova kolonija pripadala Deliblatu, a od tada je kao filialna opština pripojena Izbištu. 1905. bio je atar 8224 lanaca (kj) a broj domova 90, sa 750 stanovnika 199 kolonista posadilo je od toga vremena 992 lanaca vinovom lozom. 1907. trebalo je da se sprovede prevod zemljišnog prava vlasništva na koloniste 1908-1911. izrađen je put za Deiblato 1909. određeno je novo premeravanje sa namerom da se naseli još 105 zemljoradnika i 45 radnika 1910 izvršen je prevod gruntovnog prava vlasništva koloniste.
Godine 1900g napravljen vodovod za opštinu Šušaru u dužini od 10 km.pogon na vetru Vetrenjača kasnije na dizel motoru.
Urađeni su i verski odnosi kolonije 8 septembra 1902. osvećena je jedna mala crkva. 1904 konstituisala se je crkvena opština. Po crkvenoj podeli Šušarački katolici pripadali su Vršcu. 1899-1926.Kovinu, od tada opet Vršcu.
Otvorena je jedna privatna Škola 1897.g
Prva državna škola 1904.g Postala je 1901.g prva družina,jedna pevačka družina >br>
Sanddorf koja danas više nema ni jednog objekta Sem stare crkve i staro Groblje.
U Šušari zivelo par Porodica sve do 1955.Koji se bavili vinogradarstvom i Svilarstvom.
Da progovorimo o Svilarstvu u ovom kraju bilo razvijeno. Silarstvo se, obnavlja 1876g.u Belojcrkvi od privatnih, od 1880 država starala. U Belojcrkvi, Vršcu i Kovinu podignute su čaurane. U Belojcrkvi osnovan je još i inspektorat. 1880-1891. producirano je u Belojcrkvi oko 500 meter centi čaura,a 1886-1891. otkupljeno je ravno 3770 meter.centi čaura. Tako da sa ovim mestom Belacrkva postala ponovo glavno mesto banatckog svilarstva.
nem. Sanddorf:mađ. Fejertelep Izgled Šušare početkom XX veka. Tipično Banatcko naselje Švapskog stila kao i većina sela u Banatu.Šušara ima pet ulica glavna ulica duga skoro četiri kilometara, široka sa drvoredima sa obe strane.Pored kuća neka vrsta trotoara od nabijene zemlje ili cigalja. Kuće su prizemne,povrstane u jednoj liniji i blizu jedne druge,
Tipovi kuća građevinski material tipično tadašnjem vremenu od nabijača ( nabijana zemlja ) i veoma ekonomične zimi tople a leti ugudne hladne. Kuća je imala od prostorija obično dve sobe do ulice tipično u ,,G,, stilu nastavak kuhinja podrum za vino,ostava, konjušnjica za marvu, dalje ambare, šupe, sve to pokrivenom crepom. Kao i prostrana ekonomska dvorišta. Svaka kuča je imala i rezervoar( bunar ) za vodu. Pretežno bavili vinogradarstvom, poljoprivredom stočarstvom. I svilarstvo je bilo razvijeno, otuda svuda redovi Dudova. Moram naglasiti da je u tom vremenu DUD je bio zaštičen nije se smeo seći inače je pretila velika kazna.
Svilena Buba
U tim vremenima u selu se kao posebna delatnost razvilo svilarstvo i svi putevi koji idu prema gradu oivičeni su alejama dudova, a postojale su i posebne plantaže na kojima su gajeni dudovi čijim je lišćem hranjena svilobuba. Takođe posebnim zakonom svi stanovnici, kao i svi mladenci koji stupaju u brak,bili su obavezni da zasade oko svoje kuće i u dvorištu određen broj stabala duda. U Vršcu se grade i svilare (filatorije) u kojima se raspredaju čaure i dobija najfiniji svileni konac koji se dalje prodaje fabrikama što izrađuju svilene tkanine.
Danas Šušara je moderno selo sagrađena sa modernim zgradama ovog vremena.
Šušara mađ. Fejértelep:nem. Sanddorf posle drugog svetckog rata 1945 većinski narod su Mađari. Nemci Volksdeutsche Utoku drugog svetckog rata su raseljeni proterani u njihovu domovinu tj. Nemačku samo par porodica su ostali. Mesto Nemaca dovedeni kolonisti iz raznih krajeva Jugoslavije. Dobili su imanja Nemac(нем. Volksdeutsche). Ali nemajući iskustvo u vinogradarstvu brzo su odustali, i neki se vratili od dakle su i došli, a oni vičniji ostali. Početkom 50-pedesetih godina, organizovalo jedno poljoprivredno Dobro na preostalu konfiskovanu imovinu od naroda kulaka, i započinje se sadnjom stotinu hektara vinograda.Razvija se stočarstvo,poljoprivreda koja zapošljava stotinak radnika. Tako mesto Šušara (mađ. Fejértelep) prolazi kroz razne tranformacije društva, sve do 1976g. kada se to preduzeće uništilo zatvara. Radnici ostali bez redovnog primanja počinju da odlaze tražeći posao.
Šušara udaljena od svih naselja od 10-17 km. Od 1984g Asfaltnim putem povezuje se Šušara-Izbište.
Od 1976 g. broj domaćinstava i stanovništva razantno opao Jer su prihodi uvek bili manji od rashoda. Mladi odlaze sa sela tražeći sebi posao a oni koji su ostali danas se bave poljoprivredom stočarstvom i pčelarstvom. Pčelarstvo ovde ima dugu tradiciju, gruba procna da danas ima 500 - 700 košnica. Šušara okružena šumama i bogatom florom te Zahvaljujući ovim prirodnim darom,ovde se prizvodi med, bagremov, lipov, glogov, suncokretov, uljane repice, repin, poljski i mnogo drugih vrsta biljaka i to veoma uspešno.
1894.g pripojena je vinogradarska kolonija :nem. Sanddorf mađ. Fejértelep Šušara opštini Izbištu.Sa 1044 stanovnika.
25.decemra 1925.donelo je opštinsko predctavništvo rešenje da se Šušara od Izbišta odvoji u samostalnu političku Opštinu.
Šušara postala prva i jedina politička opština u Banatckoj Peščari.
Godine 1926.odobrilo Ministarstvo unutrašnjih dela to rešenje 18.maja 1927.obnarodovano je to u ,,Službenim Novinama,, a sprovedeno je 1.augusta 1927. Prvo Opštinsko predsedništvo još je postavljeno 6.novembra. izvršen je izbor novog opštinskog predsedništva.koje se 17.nov.1927.konstuisalo. Tako Šušara postala prva i jedina politička opština u Banatckoj Peščari.
Oskudica u vodi otklonjena je bušenjem arteskih bunara 15.oktobra.1893g.i jedna bušotina izvorište vode dubina 168m.1900g Sagrađeno 10km.vodovoda za selo.
Moram ovde naglasiti da je Šušara imala vodovod godinu dana pre Pariza.
Ova Vetrenjača sagrađena 1900g donacijom Austrougarske Carevine. Kompletne vetrenjača je naručena u Drezdenu,a delovi su izradjeni u Eiffelovoj radionici u Parizu,za novo nastalo naselje Šušare.
Vetrenjača je pogonom na vetar,a pošto vetar samo periodično duvao pa zahtevi za vodom bili veći prešlo se kasnije sa diezel motor, da bi zadovoljili potrebe za potrošnjom vode.
Od 1962 kada je selo dobilo struju pokretalo Elektropogonom. Pumpe crpe vodu sa 168 metara dubina bušotine..g
Ovaj objekat je od izuzetne vrednosti, renoviran i doveden je u prvobitnom izgledu Vetrenjača iz 1900.g. A sada je 2010.г tehnološki muzej.U samom objektu je info centar za Deliblatsku Peščaru i za potrebe seoskog turizma.
Oskudica u vodi otklonjena je bušenjem arteskih bunara dubina 168m. 15.oktobra.1893.g, 1900.g sagradjen vodovod za opštinu Šušaru u dužini od 10km. sa pogonom na vetar Vetrenjača kasnije na dizel motoru.
Urađeni su i verski odnosi kolonije 8 septembra 1902. osvećena je jedna mala crkva.
1904 konstituisala se je crkvena opština. Po crkvenoj podeli Šušarački katolici pripadali su Vršcu. 1899-1926.Kovinu,od tada opet Vršcu.
Otvorena je jedna privatna Škola 1897.g(нем. Volksdeutsche Schulle).
Otvorena je jedna Državna Škola 1903.g za Srbe i ostale nacije.<be>
Otvorena i druga državna škola,za Mađare 1904.g.
Folklorna družina i jedna pevačka družina 1901.br>
Šušara ima divan Dom kulture sa dvestotine sedišta, a služi za razna kulturna događanja, zahvaljujemo se Fondaciji Hemofarm,opštinkom rukovodsvu Vršca i M.Z.Šušara koja kompletno adaptirala zgradu sagrađena 1907 g. Selo sagradilo sedamdesetih i seosku ambulantu.
Kolturno umetničko društva poseduje oko dve hiljade knjiga za čitaoce koji vole dobru knjigu. Zahvaljujemo se Fondaciji Hemofarm Vršac i KUD-u Adi Endre za uložena sredstva prilikom adaptecije same zgrade društva.
Selo Šušara (mađ. Fejértelep):(nem. Sanddorf) dobilo Električnu Energiju 1962.g i prvi TV prijemnik. Čovek koji se zalagao Predsednik mesne zajednice Pajor Ferenc sa mesnim odborom
Izgrađen 1984 Asfaltni put Izbište-Šušara u dužini od 10km. Čovek koji se zalagao i za izgradnju
Predsednik Mesne zajednice Marina Milan i sekretar MZ Čula ilija sa mesnim savetom,Dir."Novog Elana" Zarija Aurel kao i pravnik Beljin Milenko. Kao i veliku pomoć JNA na zemljanim radovima
Oskudica u vodi otklonjena je bušenjem još jedan bunar dubina izvora 168m.voda se crpi sa 67 m dubine, pušten u rad. 15.oktobra.1990
1990-te. Izgradnja II Bunara za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom. Svojim Zalaganjem su obezbedili Finansisku konstrukciju za izgradnju objekta, Predsednik MZ.Marina Milan i sekretar Čula Ilija sa Mesnim Savetom i samodoprinosom Građana.
U periodu 2000-2009 g. na čelu sa Predsednikom MZ Čanji Laslo i sa ostalim članovima saveta
Obnovljen je dom kulture.
Asfaltirane sve preostale ulice,
2008-me Pušten u rad dva Repetitora [mrtav link] za mobilnu telefoniju koja je prva i jedina veza sa svetom od nastanka sela.
2008. renovirana je seoska ambulanta,
Uredjen pijaćni prostor sa tezgama,
Sagradjen letnjikovac kapaciteta za 50 osoba, u okviru seoskog turizma.
U okviru doma kulture sazidan je pomoćni objekat sa dodatnim prostorijama, kuhinjom
i sanitarni čvor, ukupno (96m²)
Obnovljena škola,
Uređivanje seoskog groblja.
Pokrenut je projekat za osnivanje "Etno sela" i info centra(2007-2010)sve u cilju
propagiranja seoskog turizma 2008-2009 stigli su prvi turisti iz mađarske, 2003-če su renovirane prostorije mesne zajednice
2009.-te prva likovna kolonija u Šušari
2008-2009 prvi put su članovi plesne grupe KUD-a gostovali u inostranstvo (Austrija, Mađarska, Slovaćka, Rumunij
Od 2001-ve godine smo jedina M.Z.koji je imao radnika za održavanje javnih površina,groblja,terene za fudbal i deponij.
Bili smo jedina mesna zajednica koja je mališane obradovala paketićima na kraju svake godine.
Sve ovo smo uspeli da uradimo uz pomoć meštana Šušare,opštinskog rukovodstva Vršca, fondacije "Hemofarm" i saveta M.Z.Šušara
U peridu 1950 do 2009 g. Ovo su ljudi koji su bili veoma angažovani i doprineli da Šušara dobije današnji izgled i najlepšeg sela o svom okruženju.
Ler Ištvan, Pajor Ferenc, Molnar Ištvan, Ereš Janoš, Čula Joca, Varga Jožef, Molnar Jožef, Alfedi Šandor, Marina Milan , Vaštag Andraš, Čanji Laslo , Čula ilija,i sa svim izabranim članovima Mesnog saveta.
,,Neki od“ predsednika MZ.perid 1983-2009
|
Seoska slava ( mađ.Szent László ) ( sr. Ladislav ) 27 juni 1994 Dan kada je osveštena nova Katolička crkva [mrtav link]
Kirvaj Slavi 8 septembra kada osveštena je jedna mala Katolička crkva. u Star
oj Šušari 1902.
Grožđenbal (маđ. Szüretbál).Održava se prve subote u oktobru posle berbe grožđa, cela sala se okiti jesenjim plodovima i vinovom lozom a služi se domaće vino i grožđe.
Maškare (маđ. Farsang). Održavaju se u Februaru kada se omladina maskira u kožne gunjeve, nosi razna zvonca, prave buku da bi oterali „zle duhove“ i istovremeno se zabavljaju do dugo u noć. Posle 80-tih ovaj običaj se polako gubi.
Maskenbal. маđ Maszkabal. Tradicionalna kostimirana igranka za mlade.
Lovački bal (маđ.Vadászbál).Zabava mladih u dugim zimskim mesecima. Kao zakuska se služi meso od divljači i služi se domaće vino.
Imendan (маđ. Névnap).Do pre tri ili četiri generacije unazad nije se slavio rođendan, već imendan. Imendan se slavio na dan sveca čije je ime domaćin nosio. Svetac je ujedno bio i zaštitnik kuće i familije. Imendan se nasleđivao po muškoj liniji. Prvorođeni sin je obično dobijao ime svoga oca, a time i nasleđivao sveca kojeg je slavio (Zato je kod Šušarčana bila učestala pojava prenošenje imena i prezimena sa oca na sina kroz više generacija). Drugorođeni sin je imao mogućnost da preuzme imendan (sveca) od dede po majci ili da slavi sveca po svom imenu.
Čuvari tradicije sačuvali običaj,na vodeni ponedeljak Polivaju devojke vodom
Šušara - Da bi od zaborava sačuvali običaj polivanja devojaka prvog dana "polivači" su na Vodeni ponedeljak, u karucama posetili nekoliko domaćinstava. Uz živu muziku, u okićenim karucama, s flašama, šmrkovima vode i parfemima, desetak mladića i nekoliko iskusnih čuvara tradicije u dvorištima i ispred prodavnica nestrpljivo su dočekivale žene i devojke.
Vodeni ponedeljak simbolizuje vaskrs, novi , začeće i radost: polivanje vodom Dizegnirani Predsednik Saveta MZ kaže da Vodeni ponedeljak na tradicionalan način obeležavaju prvi put jer žele da omladinu zakovanu pred računarima i televizorima nauče običajima koji se prenose s kolena na koleno. - Narod koji ne zna svoju prošlost i običaje ne zaslužuje ni budućnost. Vodeni ponedeljak simbolizuje vaskrs, novi život, proleće, začeće i radost. Prema tradiciji, mladići obučeni u svečano ruho polivaju devojke vodom iz kablova, a one ih daruju šarenim jajima, pićem, kolačima. Današnju omladinu treba naučiti kako su se zabavljali naši preci, jer će na taj način više ceniti ono što imaju i što im nosi budućnost. Vodeni ponedeljak uz sam Uskrs novog početka, radosti, sreće i života.
Jedan od najiskusnijih polivača koji je najmanje štedeo vodu, kaže da voli osećaj koji ga ponese tokom , naročiti na Vodeni ponedeljak kada susreće nasmejana lica prijatelja i devojke i žene s darovima. - Krenuli smo s omladinom kako bi ih "uveli u posao". Nažalost, ne možemo obići celo selo i verovatno ćemo sledeće godine organizovati više ekipa. Još kao dete sam išao u polivanje i nekada se polivalo samo čistom vodom, a po novoj modi danas se prskaju i parfemima. Drago mi je što nas devojke i žene lepo dočekuju sa spremljenim simboličnim poklonima i što dopuštaju da ih polijemo.
Lupanje starih lonaca
U mnogim Banatskim selima postojali su razni običaji pre svadbe. Negde se i danas primenjuju ti običaji. U Šušari je održavan predsvadbeni običaj, (Običaj koji polako pada u zaborav) zvani lupanje starih lonaca. Taj običaj organizovan je na ulici ispred kuče momka koji je pre venčanja doveo devojku u svoju kuću. Često je to bila krađa devojke, buduće suprruge, uz njen pristanak, ali bez znanja njenih roditelja. Ponekad su roditelji su znali za ljubavavnu vezu budućeg mladoženje i buduće mlade, ali su odlagali organizovanje venčanja i svadbe za jesen kada se završe poljski radovi i stigne novo vino.
Nestrpljivi momak uz saglasnost devojke dovodio je neke večeri devojku u svoju kuću da tu dočeka zakazivanje venčanja. Njegovi roditelji nisu se ljutili toliko kao roditelji devojke koja se zaljubila na prvi pogled, bez znanja roditelja, pa se pod hitno odlučila za prelazak u kuću budućeg supruga. Bilo je više razloga za hitnost ovog postupka.
Kada bi momak doveo devojku u svoju kuću njegovi roditelji sa najbližom rodbinom i dobrim komšijama organizovali bi te večere malo slavlje. Veselio ih je neki seoski harmonikaš i dobar pevač. Ovaj događaj lako su otkrivali drugi mladići iz sela i oni su doživeli lupanje lonaca ispred svoje kuće kada su to isto uradili pre venčanja. Pod okriljem mraka momci iz sela bi iznosili iz svojih dvorišta stare odbačene metalne predmete i staro psuđe kao neki stari šporet i staro metalno bure od ranijeg ovakvog događaja i sa starom slamom, plevom i ogrezinom sve bi to donosili ispred kuće budućeg mladoženje. U tišini, dok se orila svirka i pesma u kući momka koji je doveo devojku, mladići bi na ulici spremali palenje vatre, rasturili bi plevu ispred kuće i kačili bi na kuću i okolno drveće sitnije staro posuđe i drugo arboće kako su zvali odbačene metalne predmete. Kada bi sve bilo spremno palili bi vatru i počela bi lupnjava u stare lonce i šerpe, steru metalnu burad i druge predmete koji bi pravili veliku galamu. Tako bi oglašavali celom selu da se u toj kući proširila porodica dovođenjem devojke za buduću suprugu momka iz te kuće. I vatra je svojim plamenom bila signal zaintersovanima da dođu i učestvuju u ovom običaju.
Galamu sa ulice ćuli bi učesnici veselja u momkovoj kući. Tada bi neko izlazio na ulici da pita šta je potrebno da učine da bi se smirila galama i ugasila vatra. Organizatori ovog događaja obično su zahtevali da im se donese vino sa napomenom ne u flaši da nebi devojka ostala tanka kao flaša već u balonu ili krčagu da bi mlada ubrzo se zaukruglila na balon ili krčag. To je značilo da žele mladi da ubrzo zatrudni. Kada stigne vino i njime se zadovolje organizatori lupanja lonaca tražili bi da na ulicu izađu momak i devojka sa harmonikašem, dase tu zajedno provesele i u zadovonjstvu rastanu. Tada bi učesnici u ovom događaju poskidali okačene stare predmeta o kuću i drveće ali baš nešto i ostavili. Razilazili bi se zadovoljni kraj ugašene vatre. Organizatori bi poneli deo sterih lonaca i sačuvali za narednu potrebu pred kućom nekog drugogog mladića. Momku i devojci i njihovoj porodici ostajao bi posao da rano ujotru počiste prostor ispred kuće i uklone tragove sinoćnog lupanja stari lonaca. Ako bi ujutru radili bez devojke da bi ljudi komentarisali da je devojka lenja i spavalica ili da su je momkovi roditelji toliko rado primili da je od početka štite od ranih i teških poslova.
Ovaj predsvadbeni običaj u Šušari pomagao je porodicama da se izmire kada bi devojka bez saglasnosti roditelja pobegla za nekog momka. Sve se ređe organizuju ovakvi događaji u Šušari tako da već polako pada u zaborav običaj lupanja starih lonaca. Da bi se to sačuvalo, opis ovog događaja uvršten je u knjigu Riznici narodnog kazivanja Ogranka Vukove zadužbine.[1].
Šušaračka svadba (mađ.Susaro lakodolom) M.Marina vam dočarava Mađarsku svadbu i običaje,.[2] br 10 Šušaračke svadbe se održava po običajima koji se prenose s kolena na koleno, a običajne svečanosti traju od jedan pa do dva dana. Prvo mladi obaveštavaju svoje roditelje o svojoj nameri i traže blagoslov od njih. Momak, kada dobije blagoslov od glave porodice, odlazi sa ocem kod devojčinih roditelja da zvanično zaprosi devojku. Ako sve prođe u redu roditelji momka i devojke ugovaraju mesto i vreme održavanja svadbarskih svečanosti. Svaka porodica pravi svoj spisak gostiju i mlada i mladoženja posebno pozivaju svoje najbolje prijatelje gde ih obaveštavaju o svojoj nameri i traže od njih da im se pomogne u organizovanju svadbe. Drugarice za svadbu dobijaju svadbarsku titulu njosojulanj (mađ|nyoszolyólány) a drugovi vefelj (мађ|vőfély).Određuje se glavni vefelj koji najbolje poznaje običaje i ima autoritet da sprovodi pripreme i da organizuje ostale mladiće. On dobija titulu glavnog vefelja (мађ|fő vőfély). On dobija vefeljsko obeležje, vefeljski štap (мађ|vőfélybot, vőfélypálca) i zaduženja. Njemu se predaje spisak gostiju i svi potrebni podaci o svadbi.
Dve, tri nedelje pred svadbu glavni vefelj se oblači u narodnu nošnju uzima svoj ukrašeni štap, upreže svoje konje i ukrašava ih pletenim vrpcama, trakama, nacionalnih boja, na svoja ukrašena kola stavlja burence sa vino i okuplja ostale vefelje. Tako opremljen prvo odlazi kod [Srpski srodnički odnosi|kuma] (mađ. násznagy) gde mu mladoženja predaje zvaničan poziv za kumstvo a glavni vefelj poziv njegovoj porodici za svadbu. Tu se obavezno nazdravi i nastavlja se odlaskom i pozivanjem najbliže rodbine, prijatelja i poznanika, dok se bure ne isprazni. Ovime se daje svima dovoljno vremena da se pripreme za svadbu.
Nekoliko dana pred svadbu glavni vefelj opet ponavlja istu proceduru oblačenja i ukrašavanja konja i kola i zajedno sa ostalim vefeljima odlazi da sakupi i donese potrebne stvari za održavanje svadbe. Prolazeći kroz selo od jedne do druge kuće oni pevaju svadbarske pesme i skupljaju stolove, stolice, tanjire, viljuške, kašike, noževe, stolnjake. Ovime obaveštavaju celo selo o budućem događaju.
Svadba se obično zakazuje za subotu. Do petka se sve spremi a u subotu ujutro počinje se sa samom svadbom. Prvo dolazi kum i najbliža rodbina a posle polako i ostali svadbari, svi oni se poslužuju sa paprikašom i slanim pecivima. Kum u narodnoj nošnji se posebno ukrašava sa lentom koja može imati nacionalne boje ili neka druga obeležja u zavisnosti od društvenog statusa kuma, dok ostali gosti se ukrašavaju sa cvetovima na reveru. Tradicionalno ti cvetovi su od papira.
Isto u jutarnjim satima mlada šalje dar svom izabraniku, belu vezenu košulju. Donosioci dolaze sa okićenim zaprežnim kolima i oni se primaju sa počastima. Mladoženja oblači primljeni dar i svatovi kreću ka mladinoj kući. Dolaskom mladoženje i ostalih svatova u mladinu kuću počinje ceremonijal kićenja neveste. Mlada je obučena sva u belo i prima mladoženjin krunski venac kojim je dariva i stavlja mladi na glavu. Krunski venac je simbol predavanja jedno drugome, zalog vernosti u budućem zajedničkom životu.
Posle ovoga čina svatovi se razilaze i u ugovoreno vreme se nalaze ispred crkve. Ispred crkve mlada i mladoženja po prvi put se odvajaju od svojih svatova i zajedno ulaze pred oltar. Tu se odigrava čin venčanja pred Bogom. Posle ovog ceremonijala novi bračni par, uz pratnju svadbarske muzike, odlazi u prostorije gde je mladoženja organizovao svadbeno veselje. Svatove već očekuju pripremljena peciva, rakija i vino, tada se i obavlja ceremonija primanja novog člana, mlade, u porodicu, posle koje svi počinju da se vesele pevaju i igraju.
Večera je poseban događaj sa posebnom tradicijom. Kada svi svatovi posedaju za stolove i kada se muzika utiša, kum održi govor gde se veliča mladoženjino bogatstvo i mladina lepota, posle čega vefelji prvo unose supu, što označava početak večere. Glavni vefelj recituje stih po stih predviđene recitacije i hvali hranu koju će gosti imati prilike da probaju i sve je popraćeno sa muzičkim efektima gde se gosti time animiraju. Posle supe na red dolazi pečenje, salata, kompoti i ostali prilozi glavnom jelu. Na kraju večere dolazi na red torta. Svako unošenje ovih jela je poseban događaj i sledi isti ritual hvaljenja hrane, dok se piće neprekidno troši.
Po završetku večere gosti ponovo počinju da se vesele, igraju čardaš i pevaju. Negde oko ponoći počinje igra sa maladom gde učesnici koji hoće da igraju sa maladom treba da plate manju svotu novca da bi to i uradili,a onaj koji prima novac u ime mlade glasno viče ime i prezime onogа ko je platiо za tu privilegiju.Simbolično mlada taku unosi u brak prvi zarađeni novac u zajednički život.Posle ovog čina mlada i mladoženja ustaju najavljuju svoj odlazak i sami odlaze u svoj novi dom. Tu se presvlače i mlada se oblači u narodnu nošnju gde dominiraju crvena i bela boja, dok mladoženjinom nošnjom dominira crna i bela boja. Kada je ova ceremonija obavljena novi bračni par se vraća da nastave svadbarsko veselje i tada se služe sitni kolači. Ulaskom para među svatove nastaje zadirkivanje mladih, pošto su sa ovim činom postali čovek i žena, a veselje dostiže kulminacije i traje sve do podneva sledećeg dana, nedelje. Ako neko od vefelja nije bio dovoljno jak da izdrži do ovih sati, pa je ranije otišao kući, preostali vefelji idu po njega, vezuju užetom, kite sa osušenom stabljikom kukuruza i dovlače ga nazad na svadbu (ovaj običaj se zove Kalato (Káláto) i svi gosti mogu biti predmet ovog običaja u narednim danima, dokle god ima preostale hrane). Preostalim gostima se služi kisela čorba, posle koje se gosti počinju polako razilaziti.
Fotografija starih majstora
Modernizovana vršidba sredinom 20. veka Među prvima 1927 g. Marina Nikola je kupio parnu mašinu u Pešti. Iste godine počeo s radom, vršenja usluga.seljacima
Dvorište osrednje bogatog domaćina u jednom selu fotografisano je 1927. godine. U prvom planu je vršalica, parna mašina koja je u to vreme tek stigla na područje Banata. Princip njenog rada bio je ovakav: okretao se veliki točak koji je preko velikog kaiša pokretao mali točak na „drešu”. Radnik je prinosio pokošeno žito, a mašina je lupala i delila žito od slame i pleve. Muškarci na snimku radili su kod vlasnika ove mašine, koji je bio bravar, kovač i rukovodio je njome. On se nalazi u samom uglu, nudi radnike rakijom. Čovek na vršalici je M.Jon,sin vlasnika mašine,a deda vlasnika ove fotografije. Muškarci su radili teže poslove: bacali snopove, denuli slamu, donosili vodu, punili džakove i ložili vatru za mašinu, dok su žene nosile plevu i sekle užad. Kosili su ručno, pa je vršidba trajala duže i do 15. avgusta. Tada je u , Šušari bila samo jedna od četiri-pet ovakvih parnih mašina u bližoj okolini, koje su seljacima olakšavalo uobičajene poslove, u selima Šušara, Izbište, Uljma i još u nekim selima.Partizani su 1945 g.ovu parnu mašinu konfiskovali,i dodelili Zadruzi.Sve vreme je radila do 1950-tih g. Kada su parnu mašinu, zamenule savremenije mašine kombajni.
Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, nalazi se Šušara, jedino selo u opštini Vršac koje je većinski naseljeno Mađarima. Upravo zato iz Mađarske svake godine masovno dolaze organizovane ture. Seoska katolička crkva Sveti Laslo raspolaže i sa smeštajnim kapacitetom od 40 postelja, a i većina kuća u selu otvorena je za smeštaj turista. Poslednja kuća u selu do staza zdravlja kroz Deliblatsku peščaru dom je Šandora i Rozalije Alfeldi i uvek je otvorena za sve posetioce. Oni redovno u svom domaćinstvu ugošćavaju đačke ekskurzije iz okolnih gradova, kao i slučajne prolaznike. Kuća je novija, ali je zanimljivo da je sazidana oko furune iz stare kuće podignute pre više od veka. Šandor kaže da se domaće cipovke hleba, kiflice ili langoš (pogače na koje se maže mast i aleva paprika) jedino u takvoj peći mogu pravilno ispeći, a da zimi ništa bolje od nje ne može da greje. Na trpezi i na posluženju gostima jedino su domaći proizvodi. Šušara vikendima duplira broj stanovnika - vikendaša, jer je poznata i kao vazdušna banja, pa je namera da se i taj vid turizma uredi kako se ne bi narušila tradicija i očuvala ambijentalna sredina. Takođe, sa „Vojvodina šumama” dogovoreno je da objekti kojima gazduju budu celina jedinstvene turističke ponude, prvenstveno Lovačka kuća „Flamunda”, jedna od najstarijih i najreprezentativnijih u regionu gde svake godine 14. februara meštani organizuju tradicionalni „Lovački bal” koji okupi više stotina gostiju. Slave se podjednako i Sveti Trifun i Sveti Valentin.
1901.g Osnovano je pevačko udrženje proizvodjača vina Fejertelep(Šušara) Kulturno umetničko društvo Adi Endre učestvuje na raznim smotrama Folklora, učestvovali na raznim manifestacijama po celoj vojvodini, Pančevo, Mali Iđoš, Kikinda, Vršac, Skorenovac, Gudurica, Uljma, Izbište, Kovin, Debeljača I u Beograd. Po prviput su gostovali: Austrija, Slovačka, Rumunija и Mađarska. 2005.god.je održana smotre južnobanatskih KUD-ova mađarske nacionalnosti(600 učesnika i gostiju) 2008.god. održana je smotra božićnih obićaja južnobanatskih mađara(600 učesnika i gostiju) 2009.god.održan je jubilarna dvadeseta smotra južnobanatskih KUD-ova (800 učesnika i gostiju. Plesna grupa i podmladak KUD Adi Endre
|
FK Hajduk osnovan je 1953. godine, a Mihaj Fekete, sekretar kluba kaže: Te 1953. godine Andraš Vaštag, s njegovom braćom i još nekoliko mladića rešio da loptanje, jedinu zanimaciju u selu, ozvaniči osnivanjem kluba. I uradili su to začas, bez mnogo formalnosti.
Fudbalsko Sportsko društvo Hajduk –Šušara [mrtav link] osnovan 1953 i danas se takmiči u južnobanatskoj ligi 2009. godine FK Hajduk osvaja opštinki kup,prvi put u svojoj istoriji.
Takmičenje u orijentiringu
Mesto: Deliblatska peščara,selo Šušara domaćin ("[mrtav link] vidi galeriju slika" ) GPS koordinate: N 44 55. 817 E 21 08. 893 Subota 6.3. i Nedelja 7.3. 2010. g. održano je dvodnevno takmičenje u orijentiringu „Deliblatske peščare u Šušari” na kome učestvovalo oko 400 takmičara, uzrasta od 16 do 60 godina iz devet zemalja. Ovo je bila dobra prilika da se promoviše ovaj sport. Želimo da se što više mladih uključi u orijentiring, jer je to još jedna prilika da svoje slobodno vreme provedu u otvorenom prostoru i steknu određena znanja koja će im kad-tad zatrebati.
Teren:
Srednja: Severo-istočni deo Deliblatske peščare. Peščane dine oblikovane uticajem vetra. Mala visinska razlika. Vegetacija je mešana: od otvorenog i poluotvorenog tipa, preko čiste i trčljive šume, do vrlo guste glogove šume. Siromašna putna mreža osim nekoliko jakih kolskih puteva.
Duga:
Centralni deo karte obuhvata Zagajičko brdo, otvoren predeo koji je pod uticajem vetra oblikovan u nestvarno lep reljefni oblik, retko viđen u ovom delu Evrope. Veliki grebeni i duboke pravilne kotline karakterišu ovaj predeo. Teren je otvoren sa mestimičnom vegetacijom. Ovakav teren pruža izuzetne mogućnosti traserima staza za duge “route-choice” deonice.
Nagrade:
Za tri prvoplasirana u svim kategorijama dodeljene su medalje kao i prigodne nagrade sponzora.
Lovačko društvo osnovano 1910 g. sada slavi stogodišnjicu postojanja.
Lovačko društvo Šušara raspolaže: Od stanovnika životinjskog carstva peščare, ovom prilikom izdvajamo prisustvo: vuka, jelena, srne, divlje svinje, fazana lisica, zeca. Prirodne karakteristike i jedinstvenost ovog kraja čine ga pogodnim za rekreaciju, lov.
|
U naselju Šušara živi sad 296 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 40,9 godina (39,3 kod muškaraca i 42,5 kod žena). U naselju ima 139 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,71.
Stanovništvo u ovom naselju veoma je nehomogeno, a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.
Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right Šablon:Vrsta levo right
Šablon:Vrsta levo right| m | ž | |||
| prosek | 39.3 | 42.5 | ||
|
|
|
|
| Pol | Ukupno | Poljoprivreda, lov i šumarstvo | Ribarstvo | Vađenje rude i kamena | Prerađivačka industrija | Proizvodnja i snabdevanje... | Građevinarstvo | Trgovina | Hoteli i restorani | Saobraćaj, skladištenje i veze |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Muški | 96 | 86 | - | - | 1 | - | 3 | 1 | - | - |
| Ženski | 40 | 35 | - | - | 2 | - | - | 1 | - | - |
| Oba | 136 | 121 | - | - | 3 | - | 3 | 2 | - | - |
| Pol | Finansijsko posredovanje | Nekretnine | Državna uprava i odbrana | Obrazovanje | Zdravstveni i socijalni rad | Ostale uslužne aktivnosti | Privatna domaćinstva | Eksteritorijalne organizacije i tela | Nepoznato | |
| Muški | - | - | 3 | 1 | - | - | - | - | 1 | |
| Ženski | - | - | - | 1 | 1 | - | - | - | - | |
| Oba | - | - | 3 | 2 | 1 | - | - | - | 1 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
