17. 2. - Dimitrije Obradović je zakaluđeren u Hopovu pod imenom Dositej, u aprilu je rukopoložen za đakona u Karlovcima (odlazi iz manastira u novembru 1760).
27. 2. - Ruski kancelar Aleksej Bestužev-Rjumin je lišen odličja i uhapšen. Nasleđuje ga Mihail Ilarionovič Voroncov (do 1765).
28. 2. - Sedmogodišnji rat: Pomorska bitka kod Kartahene u Španiji: Britanci su sprečili tri francuska broda da se priključe francuskoj floti koja je blokirana u luci - ova će se na kraju vratiti u Tulon, pošto nije mogli napustiti Mediteran i pomoći Louisbourgu u Novoj Škotskoj.
16. 3. - Indijanci Komanči napali i uništili misiju Santa Cruz de San Sabá, postavljenu među njihovim neprijateljima Apačima u španskom Teksasu, blizu današnjeg Menarda.
mart? - Crnogorska delegacija sa vladikom Vasilijem u Petrogradu: iznosi krupne i nerealne zahteve, u delegaciji je nesloga, Rusi daju neke manje novčane sume.[1][2][3]
21. 3. - Maratsko osvajanje severozapadne Indije: udružene snage Marati i Sika zauzimaju Sirhind od duranijskih Afganaca, zatim kreću ka Lahoreu.
April/Travanj – Jun/Lipanj
1. 4. - Papa je, na nagovor ministra Pombala, imenovao kardinala Saldanhu da istraži optužbe protiv jezuita - ovaj već u maju izjavljuje da su jezuiti krivi (Saldanha je u julu imenovan za patrijarha Lisabona).
20. 4. - Maratsko-sičke snage zauzimaju Lahore od Afganaca, kasnije će zauzeti i Pešavar.
22. 4. - Magda Logomer iz Križevaca osuđena na smrt kao vještica.
25. 4. - Rezolucija Marije Terezije o ispunjavanju rezolucija iz prethodnih godina (od 1752) u vezi Srba.[4]
26. 4. - Umro je Borommakot, kralj Ayutthaye (dan. Tajland). Prvo ga nasleđuje mlađi sin Uthumphon, međutim stariji Ekkathat, ranije poslat u manastir, u avgustu traži i dobija krunu (do 1767), poslednji je kralj Ayutthaye, pre nego što je sruše konbaunški Burmanci.
proleće - Seobe u Rusiju: u Kijev je stigla najveća grupa od oko 1.000 ljudi; ove godine stiže i 150 Crnogoraca (vladika Vasilije je obećavao nekoliko hiljada).[5]
1. 5. - Nakon kraće opsade, Britanci su zauzeli francuski Saint-Louis, Senegal, važan za trgovinu robovima i gumom (Francuzi se vraćaju 1779).
12. 5. - Pombalov dekret određuje aproprijacije kako bi Lisabon bio obnovljen prema rešektastom planu.
5 - 12. 6. - Sedmogodišnji rat: Napad na St Malo: Britanci se iskrcali u Bretanji, nisu napali grad ali su zapalili 30 piratskih i stotinak drugih plovila. Francuzima je u stvari bilo drago što ekspedicija nije otišla u Flandriju, gde bi se koordinirala sa |Ferdinandom od Braunšvajga.
9. 6. - Middletonska željeznica: aktom parlamenta je ratifikovana gradnja pruge kod Leedsa za prijenos ugljena - oko 1,5 km, konjska vuča, drvene šine do 1799, parna vuča od 1812.
9 - 10. 6. - Pomorska bitka kod rta Palos: Španjolci nanijeli gubitke alžirskim korsarima.
23. 6. - Sedmogodišnji rat: Bitka kod Krefelda u kojoj prusko-hanoveranska vojska na čelu s Ferdinandom od Braunschweig-Wolfenbüttela nanosi poraz francuskoj vojsci koja je odbačena na lijevu obalu Rajne.
30. 6. - Sedmogodišnji rat, Treći šleski rat: Bitka kod Domstadtla (Domašova u Češkoj): Austrijanci pod Laudonom i Siskovitsem uništili konvoj s namirnicama za opsadu Olomouca - Fridrih prekida opsadu 2. jula i povlači se iz Moravske.
Jul/Srpanj – Septembar/Rujan
5. 7. - Predstavka katoličkih biskupa protiv pravoslavnih u mletačkoj Dalmaciji; bivši generalni providur Frančesko Grimani, upitan od Senata, uzima ih u zaštitu od "preterane apostolske revnosti".[6]
1. 8. - U Parizu blagoslovljena zemlja na kojoj će stajati crkva sv. Genoveve, prema zavetu kralja Luja XV iz 1744 - počelo je kopanje temelja, crkva je završena tek 1790, uglavnom će služiti kao Panthéon.
7 - 16. 8. - Sedmogodišnji rat: Napad na Cherbourg - Britanci su zauzeli grad u Normandiji na nekoliko dana i uništavali luku u fortifikacije.
19. 8. - Breve pape Klementa XIII. Carissima in Christo filia daje titulu Apostolsko veličanstvo vladarima Ugarske - Marija Terezija propisuje titulu "Apostolski kralj Ugarske", može imenovati crkvene dostojanstvenike.
25. 8. - Sedmogodišnji rat: Bitka kod Zorndorfa (dan. Sarbinowo na zapadu Poljske) u kojoj pruski kralj Friedrich II prolazi nerješeno sa ruskim snagama u dolini Odre. U ruskoj vojsci su bile i srpske jedinice.[7]
27. 8. - Umrla je španska kraljica Barbara Portugalska; Fernando VI zapada u tešku melanholiju sve do svoje smrti godinu dana kasnije - "godina bez kralja".
3. 9. - U Lisabonu na kočiju sa portugalskim kraljem Joseom I otvorena vatra iz pušaka i pištolja u kojoj je Joao lakše ranjen; njegov premijer markiz od Pombala započinje tajnu istragu usmjerenu protiv plemića i jezuitskog reda, a koja će dovesti do procesa Távorama.
11. 9. - Sedmogodišnji rat: Bitka kod Saint-Casta - Britanci su se ponovo iskrcali u Bretanji, ali sada su potučeni, tako da odustaju od sličnih poduhvata.
14. 10. - Sedmogodišnji rat: Bitka kod Hochkircha u kojoj Austrijanci pod Daunom nanose težak poraz pruskom kralju Friedrichu II, koji je tada izgubio četvrtinu svoje cjelokupne vojske.
18. 10. - Upaljena je visoka peć železare Sv. Antonija (St.-Antony-Hütte) u Osterfeldu, prva železara u Ruru, začetak koncerna MAN.
23. 11. - U pismu hrvatskom banu, Marija Terezija oslobađa Magdu Logomer - kraj velikih progona veštica u Hrvatskoj. Magdu je pregledao caričin lekar Gerard van Swieten.
3. 12. - Raniji ambasador u Beču, Étienne-François de Choiseul postaje prvi ministar Francuske (do 1770), nakon što je položaj bio upražnjen 15 godina. Choiseul je takođe zadužen za inostrane poslove (1758-61. i 1766-70)
13. 12. - Brod Duke William sa deportovanim Akadijcima potonuo na Atlantiku, stradalo 360 ljudi.
Mehmed-paša Kukavica podigao 80 zdanja u bosanskom pašaluku 1852-58: četiri džamije, jednu medresu, četiri mekteba, pet ćuprija, tri karavan-saraja, jedan hamam i jedan bezistan s više dućana i obezbedio prihode za njihovo održavanje (po cenu velikog uzimanja od stanovništva).[10]
Anica Bošković: Razgovor pastirski varhu porođenja Gospodinova jedne djevojčice Dubrovkinje.
Mihalj Šilobod: Aritmetika Horvatszka.
Rukopisna zbirka "Popijevke slovinske skupjene g. g. 1758 u Dubrovniku".
Nove crkve: Seget Donji (Gospe od Ružarija); u Sremskoj Kamenici (Rođenja Presvete Bogorodice). Završena gradnja i uređenje Franjevačkog samostana u Baču. Saborna crkva u Sremskim Karlovcima gradi se 1758-62, "pobeda barokne arhitekture kod Srba".
U Bosni su ostala još samo tri franjevačka samostana (bilo ih je 17 u 1623.).[12]
c. - Pesma "Dva Baletića" u Njegoševom "Ogledalu srpskom II".[13]
Nauka i tehnika:
Naslovna strana Boškovićeve knjige
Dubrovački filozof i naučnik Ruđer Bošković objavljuje znamenito djelo Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in nalura existentium.
1758-59 - Deseto izdanje LinejeveSystema Naturae, početak zoološke nomenklature.
François Quesnay: Tableau économique, ekonomski model, osnova za fiziokratsku školu.
c. François Poulletier de la Salle izolirao kolesterol.
John Dollond: Account of some experiments concerning the different refrangibility of light - otkrio je način proizvodnje ahromatskih sočiva, za šta je dobio Copleyevu medalju.
Axel Fredrik Cronstedt izdaje pionirsko delo mineralogije: Försök til mineralogie, eller mineral-rikets upställning , "Pokušaj mineralogije, ili uređenje mineralnog kraljevstva".
