From Wikipedia, the free encyclopedia
Штетл или штетел ( јид. , штетл (једнина); שטעטלעך , штетлех (множина)) је израз на јидишу за мале градове са претежно ашкенаским јеврејским становништвом који су постојали у источној Европи пре Холокауста. Штетли (или штетели, штетлах, штетелах или штетлех[1][2][3]) су се углавном налазили у областима које су чиниле зону насељавања у 19. веку у Руској Империји, као и у Конгресној Пољској, Аустријској Галицији, Краљевини Румунији и у Краљевини Мађарској.[4]
На јидишу, већи град, попут Лавова или Черновиција, називао се штот ( јид. ), а село се звало дорф (јид. ).[5] Штетл је деминутив од речи штот са значењем „варошица”. Упркос постојању јеврејске самоуправе (кехила / кахал), званично није било посебних јеврејских општина, а штетл се називао мјастечко (или местечко, у руској бирократији) и то је био тип насеља који је настао у бившој Заједници Пољске и Литваније и формално је признат и у Руској Империји. Израз „јеврејско мјастечко„ се често користио.[6][7]
Штетл као феномен јевреја ашкеназа у источној Европи уништили су нацисти током Холокауста.[8]
Јоханан Петровски-Штерн дефинише штетл као „источноевропски град са главним тргом у приватном поседу пољског магната, насељен углавном, али не искључиво Јеврејима“ [9] Појмом штетл се може описати традиционални начин живота источноевропских Јевреја. Штетлови се описују као побожне заједнице које следе ортодоксни јудаизам, друштвено стабилне и непроменљиве упркос спољном утицају или нападима.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
