Магнат

Магнати (од лат. , велико) је латински термин за великаше (титулисану аристократију), горњи слој племства у Енглеској, Мађарској, Пољској и Литванији. Слично значење имају појмови "перови" (енг. peers) у Великој Британији и "гранди" (шпански grandes) у Шпанији.

Пољски магнати у 15. веку (Јан Матејко).

Пољски магнати у 16. веку (Јан Матејко).

Пољски магнати у 18. веку (Јан Матејко).

Енглеска

У Енглеској, великашима су сматрани аристократи са титулом већом од барона: ерлови, војводе и кнежеви (принчеви). Енглески великаши (енг. peers) су до 1999. по рођењу стицали право на место у Горњем дому Парламента.

Мађарска

У краљевини Угарској, магнати су били чланови горњег дома угарског Сабора (све до 1918).

Пољска и Литванија

У Пољској и Литванији, магнати су били водећи слој аристократије (шљахте), од 16. века до треће поделе Пољске 1795., а потпуно су ишчезли са комунистичком револуцијом 1945.

Пољски великаши ( краљићи ^[1]) су на врхунцу моћи били полу-независни господари читавих покрајина (нарочито у Украјини и Белорусији) и приватних армија. Тако је, на пример, кнез Јеремија Вишњовјецки 1648. поседовао 38.000 домаћинстава са око 230.000 кметова,^[2] и командовао приватном војском од око 6.000 најамника.^[3]