Шарл Албер Гоба
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шарл Албер Гоба (енгл. ; 21. мај 1843, Трамелан — 16. март 1914, Берн) био је швајцарски правник, образовни администратор и политичар који је заједно са Ели Дикоменом[1] 1902. године добио Нобелову награду за мир[2] за вођство Сталним међународним мировним бироом.
Шарл Албер Гоба | |
|---|---|
 Шарл Албер Гоба | |
| Датум рођења | 21. мај 1843. |
| Место рођења | Трамелан, Швајцарска |
| Датум смрти | 16. март 1914. (70 год.) |
| Место смрти | Берн, Швајцарска |
Биографија
Рођен је 21. мај 1843. у Трамелану. Био је син протестантског пастора и нећак Самјуела Гоба, мисионара који је постао епископ у Јерусалиму.[3] Образовао се на Универзитету у Базелу, Хајделбергу, Берну и Паризу. Докторирао је право на Универзитету у Хајделбергу 1867. године.[3]
По завршетку доктората, Гоба је почео да се бави адвокатуром у Берну,[1] такође је предавао француско грађанско право на универзитету.[3] Потом је отворио канцеларију у Делемону, у кантону Берн, која је убрзо постала водећа правна фирма у округу.[3]
Након петнаест година од адвокатуре, укључио се у политику и образовање.[2] Године 1882. именован је за надгледника јавног подучавања за кантон Берн, на којој је функцији био тридесет година.[1] Био је напредњак у филозофији образовања и направио је многе важне реформе у образовном систему. Реформисао је систем основног образовања, стекао повећану буџетску подршку за побољшање односа наставника и ученика, подржао је изучавање живих језика и пружио ученицима алтернативо традиционално уско класично образовање успостављеним курикулумом у стручном и професионалном оспособљавању.[3]
Добио је признања за своје радове фр. , који је објављен 1891. године и енгл. , која је објављен 1900. године.[3]
Такође се бавио политичком каријером. Изабран је на многе важне функције. У Великом већу Берна изабран је 1882.[3] Од 1884. до 1890. био је члан Савета Швајцарске, а од 1890. до своје смрти 1914.[4] био је члан Националног савета, друге коморе централног швајцарског законодавног тела. И у политици и у образовању био је либерални реформатор. Године 1902. спонзорисао је неколико закона који су примењивали принцип арбитраже на комерцијалне уговоре.[4] Гоба је сарађивао са Интерпарламентарном унијом, коју је основао 1889.[2] Вилијам Рандал Кример, добитник Нобелове награде за мир 1903. године. Године 1892. постао је председник четврте конференције уније која је одржана у Берну. Био је генерални секретар бироа, информативног уреда који се бавио мировним покретима, међународним помирењем и комуникацијом између националних парламентарних тела. Трећа конференција уније, одржана у Риму 1891. године, успоставила је Међународни мировни биро, чији је Гоба био директор када му је 1910. додељена Нобелова награда за мир.[2]
Умро је 16. марта 1914. на мировној конференцији у Берну.[5]
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.