From Wikipedia, the free encyclopedia
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у току 1990. године.
◄ 1970—1979. | |
1992—1995. ► |
Година 1990. била је преломна година „југословенске кризе“ (у медијима називана и југо-криза), у којој су отворени „економско-политички“ сукоби прерасли у оружане, због чега се ова година сматра почетном годином распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Сам почетак године обележила су два битна догађаја — почетак економских реформи председника Савезног извршног већа Анте Марковића, које су имале за циљ стабилизовање лоше економске ситуације у земљи и унапређење постојећег друштвено-економског система и распад Савеза комуниста Југославије, на ванредном конгресу, који је требало да разреши постојеће проблеме унутар партије, настале услед размимоилажења републичких партијских организација у погледу будућности политичког система и односа у федерацији. Размимоилажења су се првенствено огледала у сукобу руководства СК Србије и СК Словеније, до кога је дошло услед различитих погледа на актуелне догађаје у Европи и свету, а посебно на пад Берлинског зида. Распад СКЈ имао је за последицу осамостаљивање политичких руководстава у свим републикама и увођење вишепартијског система. Почетак године обележиле су и масовне демонстрације Албанаца широм Косова и Метохије, које су прерасле у немире ширих размера и трајале од краја јануара до половине фебруара. Ради смиривања ситуације биле су ангажоване јединице Југословенске народне армије и уведено је ванредно стање у покрајини, које је укинуто тек половином априла.
Током фебруара и марта, започео је процес формирања првих опозиционих партија у Југославији, које су углавном формиране на националној основи, због чега су биле озбиљна претња међунационалних односа у Хрватској и Босни и Херцеговини, као и претња опстанку саме федерације. Први политички сукоби на „националној основи“ започели су у Хрватској између хрватске националистичке странке ХДЗ и Срба у Хрватској, који су формирали своју националну странку. Такође, у истом периоду, у Словенији и Хрватској је дошло до трансформације републичких организација Савеза комуниста у реформске социјалдемократске партије. Почетком априла одржани су први вишестраначки избори у Словенији, а крајем месеца и у Хрватској. У Словенији је на парламентарним изборима победу однела коалиција опозиционих демократско-националних странака ДЕМОС, док је на председничким изборима победу је однео бивши комуниста Милан Кучан. У Хрватској је на изборима победу однела националистичка ХДЗ, а њен председник Фрањо Туђман потом је изабран за председника Републике. Победом опозиције у Словенији и Хрватској по први пут је у јавности почело отворено да се говори о конфедерацији и осамостаљивању ових република од СФРЈ.
Сукоби Хрвата и Срба у Хрватској симболички су почели на фудбалској утакмици између београдске „Црвене звезде“ и загребачког „Динама“ почетком маја, на којој је дошло до масовне туче навијача. Сукоби су се повећавали формирањем нове хрватске владе која је убрзо изменила државне симболе и најавила доношење новог Устава у којим би Срби изгубили статус конститутивног народа. Одговор Срба, на ове претње, био је формирање Српског националног већа, организовање референдума о аутономији и блокирање друмског и железничког саобраћаја у околини Книна — тзв „Балван револуција“. Веће сукобе између наоружаних Срба и хрватске полиције спречавала је ЈНА. Сукоби су настављени током године, а у октобру је проглашена Српска аутономна област Крајина, коју Загреб није прихватио нити признао.
Почетком септембра поново су избили немири на Косову, као одговор на укидање покрајинске Скупштине Косова од стране републичке Скупштине Србије у јулу месецу, када су албански делегати испред зграде скупштине прогласили самозвану Републику Косово унутар СФРЈ. Ту „републику“ касније је признала само Албанија, што је додатно затегло одвећ напете односе Тиране и Београда. Крајем септембра, донет је нови Устав Републике Србије, којим су дефинитивно одузети елементи државности покрајинама. У току новембра одржани су први вишестраначки избори у Македонији и Босни и Херцеговини. На изборима у Македонији победу је однела опозиција, али пошто ниједна странка није имала већину, почетком 1991. је формирана „техничка влада“. На изборима у БиХ победу су однеле националне опозиционе партије, које су у току децембра формирале коалицију ради преузимања власти.
Почетком децембра одржани су први вишестраначки избори у Србији и Црној Гори, на којима су тадашње владајуће комунистичке партије успеле да очувају апсолутну власт, а председници Слободан Милошевић и Момир Булатовић су били реизабрани на функције. Овим изборима завршен је вишестраначки изборни процес у свим југословенским републикама, а опозиција је успела да преузме власт у четири од шест република. Крајем децембра, у Хрватској је донет нови Устав, који је Хрватску дефинисао као државу хрватског народа и истакао њено право на отцепљење, а у Словенији је одржан референдум о независности те републике, на коме се преко 90% гласача изјаснило за одвајање од остатка Југославије.
Поред озбиљне политичке кризе која је полако водила ка распаду земље и крвавом рату, 1990. су обележили и већи успеси југословенских спортиста — прво место на светском првенству у кошарци, четврто место на светском првенству у рукомету, пето место на светском првенству у фудбалу, седмо место на европском првенству у атлетици и освајање тениског турнира „Ролан Гароса“ од стране Монике Селеш.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
