Јоже Пучник (Чрешњевец, 9. март 1932 — 11. јануар 2003) био је словеначки јавни интелектуалац, социолог и политичар. Током комунистичког режима Јосипа Броза Тита, Пучник је био један од најцењенијих словеначких критичара диктатуре и недостатка грађанских слобода у Југославији.[тражи се извор] Био је у затвору укупно 7 година, а касније је присиљен на егзил. Након повратка у Словенију крајем осамдесетих година прошлог века, постао је вођа Демократске опозиције Словеније, платформе демократских партија које су поразиле комунисте у првим слободним изборима 1990. године и увеле демократски систем и тржишну економију у Словенију. Такође се сматра једним од очева словеначке независности од Југославије.[1]
| Јоже Пучник | |
|---|---|
| Датум рођења | 9. март 1932. |
| Место рођења | Чрешњевец, Словенска Бистрица, Југославија |
| Датум смрти | 11. јануар 2003. (70 год.) |
| Место смрти | непознато, Немачка |
| Политичка странка | Демократска опозиција Словеније Словеначка демократска странка |
Пучник је рођен у селу Чрешњевец у Словенској Бистрици, у тадашњој Краљевини Југославији. Рођен је у сељачкој римокатоличкој породици. Његова породица је подржавала Ослободилачки фронт Словеније током Другог светског рата: његов старији брат Иван био је антинацистички борац отпора у Народноослободилачкој војсци Југославије.
Већ као адолесцент, Пучник се сукобио са комунистичким установама. Због неких критичних мисли објављених у средњошколским новинама Искања, забрањено му је да полаже завршни испит.[2] Пошто се није могао уписати на факултет, придружио се Југословенској народној армији. По завршетку војне службе, положио је завршни испит и уписао се на Универзитет у Љубљани, где је студирао филозофију и компаративну књижевност, дипломирајући 1958. године.
Док је живео у Љубљани, укључио се у групу младих интелектуалаца, познатих као "Критичка генерација", која је покушала отворити простор за јавну расправу и изазвала ригидну културну политику титоистичког режима у Социјалистичкој Републици Словенији. Међу Пучниковим најближим сарадницима из тог периода били су књижевни историчар Тарас Кермаунер, социолог Вељко Рус и песник Вено Тауфер. Пучник је веровао да се систем може променити изнутра и стога се придружује Комунистичкој партији Словеније. Истовремено је објавио неколико чланака у часопису Ревија 57, у којем је отворено критиковао економску политику комунистичког режима.
Пучник се сматра једним од очева независне Словеније.[3][4][5] Неки, посебно у словеначким десничарским круговима, такође га зову "оцем словеначке демократије".
Године 2006. постхумно је награђен Орденом за изузетне заслуге Словеније. Влада Словеније је 2007. године по њему именовала главни међународни аеродром у Словенији, Међународни аеродром Јоже Пучник Љубљана. Одлуку су неки критиковали,[6] укључујући тадашњег председника Словеније Јанеза Дрновшека, који је јавно изразио поштовање према Пучнику, али се није сложио са преименовањем аеродрома по њему.[тражи се извор] Аутор и новинар Споменка Хрибар, бивши Пучников колега, изјавила је да се Пучник не би сложио са таквим преименовањем, јер је био скромна особа која није волела јавну славу и одбацивала је било који "култ личности".[7] Сличну изјаву дао је и Пучников син Горазд, који се међутим није супротставио преименовању и био је присутан на церемонији преименовања.[8]
Словеначки либерални козервативни тинк тенк Јоже Пучник инститту и основна школа у његовом родном месту Чрешњевец су такође названи по њему.[9][10]
На иницијативу Милана Звера, Европски парламент је 11. јуна 2018. године објавио да ће конференцијска сала носити име Јоже Пучник.[11] Званична инаугурација одржана је 28. јуна 2018. године у Бриселу, где су председник Европског парламента Антонио Тајани, предсједавајући Групе Европске народне партије у Европском парламенту Манфред Вебер, председник Словеније Борут Пахор, председник Словеначке демократске странке Јанез Јанша и иницијатор Милан Звер били су међу почасним говорницима. На инаугурацији је присуствовала и породица Јожета Пучника.[12]
- Kultura, družba in tehnologija ("Култура, друштво и технологија", 1988).
- K političnemu sistemu Republike Slovenije ("Ка политичком систему Републике Словеније", 1990).
- Iz arhivov slovenske politične policije ("Из архива словеначке политичке полиције", 1996).
- Izbrano delo ("Изабрана дела", уредио Иван Урбанчић, Јанез Јанша, 2003).
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
