![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/Umgebungsdruck.jpg/640px-Umgebungsdruck.jpg&w=640&q=50)
Хипобарија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хипобарија, хипобаризам, дизбаризам је скуп поремећаја, без хипоксије, који настаје као последица утицаја сниженог барометарског притиска средине на тело човека, у коме се због већег притисак гаса у телесним шупљинама и телесним течностима, гасови шире у шупљинама тела (вршећи притисак на њихове унутрашње зидове) и стварају гасни мехурићи у ткивима због тежње гасова растворених у телесним течностима да изађу из раствора.[1][2]
Хипобарија, хипобаризам, дизбаризам | |
---|---|
![]() | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | ургентна медицина, подводна медицина |
Манифестације хипобарије се крећу од свраба и мањег бола до неуролошких симптома, срчаног колапса и смрти. Све у свему, могу се јавити четири клиничке слике: декомпресионе болести, баротрауме, наркоза инертним гасом и тровање кисеоником.[3]
Дисбаризам се јавља код малог процента популације, али представља широко распрострањен проблем за који је мало лекара обучено да га препозна и да се њиме бави.
Иако су његове манифестације често благе, у најтежим случајевима може доћи до трајне повреде, посебно када се не препозна или када се не лечи.
Лекар хитне помоћи мора бити обучен да сумња на дисбаризам на основу клиничке и медицинске историје и да лечи ова стања.