Утврђивање болести, постављање дијагнозе је поступак испитивања болесника и утврђивање болести, који у пропедевтици и клиничкој пракси, користи јасно утврђену медицинску методологију. Методологија утврђивања болести захтева да испитивач поседује одређена знања, и вештине, да разликује главне (основне) од споредних знакова и симптома болести. У току утврђивања болести испитивач мора строго поштовати правила медицинске методологије за утврђивање болести, која захтевају стриктно поштовање одређеног редоследа утвђивања болести одређених ткива, система и органа.[1][2] У клиничкој психологији, утврђивање болести је део психолошке процене, и подразумева утврђивање болести или психичког стање применом методологије посматрања симптома и знакова.
Лекар утврђује болест на основу симптома, знакова и других комплементарних налаза, који се испољавају код болесник. Обично се болест не може утврдити само на основу једног симптома јер се они најчешће срећу код више болести, и зато се при утврђеивању болести морају узети у обзир бројни знаци и симптоми, који се често надопуњују бројним дијагностичким методама.
У историји медицине, утврђивање болести, почење да се озбиљније примењује још од давних дана, почев од Имотепа у древном Египту и Хипократа у античкој Грчкој. У методологији традиционалне кинеске медицине, примењивана су четири поступка за утврђивање болести; инспекција, аускултаторно-мирисно испитивања и палпација[3]
Вавилонски медицински уџбеник Приручник за дијагнозу, који је написао (енгл. ) (фл. 1069-1046. п. н. е.), уводи емпиризам, логику и рационалност у методологију утврђивања болести.[4] Књига примењује логичка правила и комбиновано посматрање симптома на телу болесника за утврђивање и прогнозу болести.[4] У својој књизи (енгл. ) описује симптоме многих врста епилепсије и сродних обољења, наводећи њихову дијагнозу и прогнозу[5]
У методологији савремене светске медицине за утврђивање болести, све више се намеће пракса и искуство лекара, над теоретским знањима која су све садржајнија и богатија у 21. веку, и чија правилна примена, мора бити саставни део праксе, кроз праксу увежбана, проверена и доказана као поуздана и исправна.
Методологија утврђивање болести захтева примену оба принципа логике, односно анализу и синтезу, користећи при томе и разне поступке и редње, за утврђивање дијагнозе болести;[2]
Анамнеза
Је поступак прикупљања података о субјективним тегобама (прикупљање симптома болести) који су се јавили код болесника од почетка болести до момента узимања анамнезе. Подаци за анамнезу прикупљају се од самог болесника, али и од чланова породице или од лица из болесникове околине, ако то методологија утврђивања болести захтева.
Објективан (физикалан) преглед
То је поступак којим се утврђују промене у болесника (занци болести). Објективан (физикалан) преглед се обавља коришћењем следећих основних физикалних метода;
Посматрање (инспекција)
Је визуелни начин посматрања болесника и поједних његових делова тела. Ова метод пре свега подразумева упоредно посматрање целокупнок тела, или појединих његових делова и захтева доста знања и искуства од испитивача.
Пипање (палпација)
Је поступак којим се пипањем одређених делова тела оцењује квалитет осећаја (осећај додира, топлоте (температуре), покрета, треперења, положаја и чврстине). Палпција захтева одређена знања и обимно искуство.
Ударање (перкусија)
Директно ударање по појединим деловима тела болесника и ослушкивање произведеног звука и других појава које том приликом настају назива се ударање. Ударањем по површини тела производи треперење зида грудног коша, трбуха и органа смештених у дубини тела, које се у виду звучних таласа преносе до ува испитивача.
Ослушкивање (аускултација)
Је метода којом се ослушкују звуци (шумови) и друге звучне појаве које настају при раду поједних органа у телу, као и њихове промена које могу да настану у току појединих болести. Ослушкивање се може вршити директно постављањем ува на одређени део тела, или индиректно преко одређеног прибора који се користи у објективном прегледу.
Допунска испитивања
Обухватају велики број поступака при којима се користе разни апарати и опрема за утврђивање суштинских промена, функционалних особина и анатомохистолошких промена ткива, органа, система органа и састав поједних ткивних течности, у болесника.
Утврђивање (постављање) дијагнозе
Дијагноза болести је најкраћи могући израз о свим карактеристикама болести и она треба да обухвати и да искаже;
- врсту болести (суштину промена у организму),
- место промена (који је орган захваћен),
- узрок (етиологију),
- патогенезу, функционалне поремећаје,
- ток и исход болести.[2]
Дијагнозом се изражава и активност болести, да ли се ради о мирном или стално напредујућем облику, чији ток може бити спор или брз. Дијагноза није у стању (и не треба)[2] да наведе све чињенице, али мора да садржи што више израза који јасно описују стање и врсту болести у неког болесника.
Дијагноза болести се утврђује на основу симптома и знакова болести (анамнезе) и опште инспекције болесника, али је исправније ако се дијагноза поставља након детаљно прикупњених података применом напред наведених поступака. Када се пажљиво прикупе сви подаци, они се детаљно анализирају и изводи се коначни закључак о свим карактеристикама (видовима) болести.
Закључак који проистиче након наведене методологија утврђивања болести назива се дијагноза болести.[2]
Епикриза
Извођење закључака у току постављања дијагнозе болести, назива се епикриза (лат. ). Епикриза на најкраћи могући начин који на основу симптома и основних знакова болести и најбитнијих резултата допунских испитивања, треба да објасни на основу чега се дошло до дијагнозе болести.[2]
Медицинска документација
Правилно прикупљена документација у прошлости, олакшава утврђивање постојеће болести али и потврду да је тренутна болест последица поновног јављања већ раније евидентиране болести.
Зато се све прикупљене чињенице о болеснику (генералије) и његовој болести детаљно се уписују у медицинску документацију, која може бити у писаном или електронском облику (на рачунару). Основну медицинску документацију чини болеснички картон (у установама основне заштите) и историја болести (у установама стационарне заштите). Целокупни подаци о болести, спроведеним испитивањима, као и сва запажања констатована у току лечења болесника уносе се у документацију, или се бележе на посебним листовима, који се прикључују уз основну документацију, а сви ти писани или електронски подаци о болеснику и његовој болести представљају медицинску документацију. Пажљиво прикупљена документација чува се према прописаним роковима од надлежног Министарства здравља.[2]
Једном правилно устројена медицинска документација може олашати препознавање болести, након поновног јављања боелсника или усмерити на новонастале болести и броних компликација.
У току постука утврђивања болести могу настати и следећи проблеми;
- Изостанак дијагнозе,
- Кашњење у постављању дијагнозе
- Нејасноћа око означавање дијагнозе
- Уопштавање дијагнозе или нетачна дијагноза.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
