Устанак у НДХ 1941.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Устанак у Независној Држави Хрватској је избио лета 1941. године, убрзо по њеном оснивању. Започео је као одбрамбени устанак Срба који су пред усташким прогоном отишли у збегове, да би га убрзо повели четници и партизани.
Устанци су готово истовремено избили у Босанској крајини, Лици, на Кордуну, Банији, Романији, Мајевици и Озрену, у Херцеговини. Устанак је углавном организовала Комунистичка партија Југославије, сем у Херцеговини, где су борбе почеле спонтано још јуна 1941. као вид животне самоодбране Срба од усташких покоља.[1] Спонтани фактор је имао одлучујући утицај и на устанке Срба у другим крајевима.[1]
Као званичан почетак устанка у Хрватској и Босна и Херцеговина славио се 27. јул 1941. године[2], иако су прве борбе почеле још у мају.[3] Крај Сиска је основан Сисачки партизански одред 22. јуна 1941. године, што се у Хрватској данас обележава као Дан антифашистичке борбе. У првих неколико дана општег устанка ослобођена је повезана велика територија од Книна на север до Кулен Вакуфа и од Госпића на исток до Мркоњић Града. Од 27. јула до првих дана августа усташка власт је у Босанској крајини, Лици, деловима Кордуна и Баније и у северној Далмацији потпуно сломљена. Усташе су се задржале у неколико градова.[4] Међу устаницима потом долази до деобе на партизане и четнике, које је Италија привукла себи.
Комунисти су пресудно утицали да устанак не постане међуетнички сукоб, већ организована борба против усташа и окупатора.[5] На једној страни требало је спречити покоље српског живља, а на другој, онемогућити српске устаничке масе да не скрену на странпутицу одмазде против Хрвата и Муслимана у целости.[6] Последице ове политике су биле од одлучног значаја за победу народноослободилачке борбе.[7]
Устанком у НДХ је почела дугогодишња народноослободилачка борба, која је 1945. године завршена победом НОВЈ и ослобођењем окупиране Југославије.