Управљање меморијом
From Wikipedia, the free encyclopedia
Управљање меморијом је чин управљања меморијом рачунара. Суштински услов за управљања меморијом је да обезбеди начин да динамички додели делове меморије програмима на њихов захтев, и ослободи их за поновну употребу када више нису потребни. Ово је од кључне важности за било који напредни рачунарски систем где више од једног процеса може бити у било ком тренутку у току.[1]
Неколико метода је осмишљено за повећање ефикасност управљања меморијом. Системи виртуелне меморије одвоје меморијске адресе које користи процес од стварних физичких адреса, омогућавајући раздвајање процеса и повећање ефикасно расположивог износа РАМ-а користећи страничење или замену секундарне меморије. Квалитет управљања виртуелне меморије може имати широк утицај на укупне перформансе система.