Виртуелна меморија
From Wikipedia, the free encyclopedia
У рачунарству, виртуелна меморија је техника управљања меморијом која се имплементира користећи и хардвер и софтвер. Она мапира меморијске адресе које користи програм, називају се виртуелне адресе, у физичке адресе у меморији рачунара. Процеси или таскови главну меморију виде како непрекидни адресни простор или како колекцију непрекидних сегмената. Оперативни систем управља виртуелним адресним просторима и додељује стварну меморију виртуелној меморији. Адреса за превођење хардвера у ЦПУ, обично се помиње као јединица за управљање меморијом или ММУ, аутоматски преводи виртуелне адресе у физичке адресе. Софтвер у оквиру оперативног система може проширити ове могућности да обезбеди виртуелни адресни простор који може да премаши капацитет реалне меморије и тиме референцира више меморије него што је физички присутно у рачунару.
Примарне предности виртуелне меморије укључују ослобађање апликације од потребе да управљају дељеним меморијским простором, повећава безбедност због меморијске изолације, и у стању је да концептуално користи више меморије него што би то можда физички било доступно, користећи технику страничења.