![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Virtual_memory.svg/langsr-640px-Virtual_memory.svg.png&w=640&q=50)
Виртуелна меморија
From Wikipedia, the free encyclopedia
У рачунарству, виртуелна меморија је техника управљања меморијом која се имплементира користећи и хардвер и софтвер. Она мапира меморијске адресе које користи програм, називају се виртуелне адресе, у физичке адресе у меморији рачунара. Процеси или таскови главну меморију виде како непрекидни адресни простор или како колекцију непрекидних сегмената. Оперативни систем управља виртуелним адресним просторима и додељује стварну меморију виртуелној меморији. Адреса за превођење хардвера у ЦПУ, обично се помиње као јединица за управљање меморијом или ММУ, аутоматски преводи виртуелне адресе у физичке адресе. Софтвер у оквиру оперативног система може проширити ове могућности да обезбеди виртуелни адресни простор који може да премаши капацитет реалне меморије и тиме референцира више меморије него што је физички присутно у рачунару.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Virtual_memory.svg/320px-Virtual_memory.svg.png)
Примарне предности виртуелне меморије укључују ослобађање апликације од потребе да управљају дељеним меморијским простором, повећава безбедност због меморијске изолације, и у стању је да концептуално користи више меморије него што би то можда физички било доступно, користећи технику страничења.