Сечањ

Уколико сте тражили месец у години, погледајте чланак јануар.

Сечањ је градско насеље и седиште истоимене општине у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 1.648 становника.

Сечањ
Нова Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Сечањ
Становништво
— 2022.	1.648
— густина	82/
Географске карактеристике
Координате	45° 21′ 59″ С; 20° 46′ 20″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	52
Површина	25,6 2
Сечањ Сечањ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23240
Позивни број	023
Регистарска ознака

Називи

Насеље је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. или Torontálszécsány, или Petersheim, рум. .

Историја

Поред Тамиша постоји средњовековна некропола која је археолошки истраживана 2011. године.^[1]

Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који после Другог светског рата бивају исељени, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева.

У историји Сечањ је више пута мењао име: 1717. — Сечањ , 1719. — , 1888. – Torontal- , 1922. — Сечањ.

Сечањ има 27 кућа 1717. године и припадао је тада Бечкеречком дистрикту Темишварског Баната. а 1727. бројао је само 23 куће. Али 1773. године имао је 113 кућа, па се мисли да су се педесетих година тога века овамо доселили поморишки граничари. Сечањ је 1764. године православна парохија у Бечкеречком протопрезвирату.^[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Сечањ припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је тада било измешано, српско и влашко.^[3] Године 1779. припојен је бечкеречком срезу Торонталског комитата. Када је 1797. године пописан православни клир ту два свештеника Поповића. Били су то пароси, поп Исаија (рукоп. 1780) и поп Манасије (1796) који су знали српски и румунски језик.^[4]

Сечањ је 1801. године уступљен Загребачком каптолу, у замену за хрватска добра.

Српско становништво се након 1795. године одселило из Сечња, на граници Немачко-банатске регименте и основали су насеље Самош. На њихова места у Сечањ су се доселили Немци из Торонталског комитата, и то из Нове Пећи, Хајфелда, Маријенфелда и Белида, који су од Сечанских Срба откупили имања. Године 1811. било је у Сечњу већ 905 душа. Године 1807. поучавано је 201 ђака, а 1823. године када је број становника био 1306, било је 298 ђака.^[5] Године 1824. склопила је сечанска општина уговор са сечанским свештеником, коме је Сечањ црквено припадао, по коме је Сечањ добио свога свештеника.

Александар Алоговић приор одобрио је подизање цркве 1826. г. Црква је подигнута 1829 – 1830. године. A 1830. г. уступио је приор кућу бр.60 за привремени парохиски стан. Исте године обележено је и ново гробље, а 1833. подигнута је нова школа. За време Јохана Параиса у парохији је било 189 римокатолика, 110 православних и 1 евангелика 1827. г.

Године 1832. било је у општинском атару 87 сесија, а у општини било је 1606 католичких, 1 евангелистичка и 6 православних становника, који су се бавили земљорадњом и рибарством. Али је ова млада колонија имала још много да издржи. 1831. г. Од болести колере умрло педесет три, а 1836. године 14 жртава. 1841. од 14. јула до 18. августа биле су необичне врућине до 42 степена.

Године 1834. учестала су убиства и разбојништва, па је крајем године владала беда. Стога 1848 – 1849. године ово село није дохватила револуција.

Године 1867. и 1876. добио је Сечањ тржишно право. Године 1869. изабрана је прва школска комисија, а 1870. проглашена је школа општинском.

Исте године била је велика поплава, због које се 300 душа одселило у Војну границу и настанило у Елизенхајму. Сечањ је 1876. добио пошту.

Саграђен је преко Тамиша велики дрвени мост 1889. године, који је обезбедио саобраћај између горњег и доњег Торонтала. Године 1889. основана је Торонталсечањска штедионица а. д.

4. маја 1889. отворена је железничка станица за пругу Бечкерек – Нинчићево (данас Међа); 7. јула 1891. за пругу Сечањ – Вршац, а 25. новембра 1898. за пругу Сечањ – Алибунар.

Године 1905. била је велика поплава, после које је повишен насип, а завршена регулација. 1908. године отпутовали су први исељеници у Америку – једна породица за Дакоту.

Кретање броја становника од 1869. до 1921. године.^[6]

Година пописа становника	Број становника
1837.	1.489
1869.	2.122
1880.	2.246
1890.	2.517
1900.	2.596
1910.	2.174
1921.	2.343

Сечањ је припојен 1919. године Торонталско-тамишкој жупанији. По попису на дан 31. јануара 1921. пописано је 2343 становника од којих је било; Срба-66; Словака-8; осталих Словена-4; Румуна-24; Немаца-2090; Мађара-104; осталих-47.

Године 1928. претворена је штедионица у филијалу Панчевачке Пучке Банке.^[7]

Култура

Смотра рецитатора Војводине — Песниче народа мог, одржава се сваке године крајем априла од 1968. Учествује око 190 рецитатора, а рецитује се по слободном избору на језицима свих народа и народности Војводине. Пратеће фестивалске приредбе су изложбе, књижевне вечери и промоције књига. Завршној смотри претходе школска, месна, општинска и зонска такмичења. Организатор је Културно-просветна заједница општине Сечањ.

Демографија

Према попису становништва из 2002. године село има 2.645 становника. Већину чине Срби - Херцеговци, а осталу популацију чине Роми, Мађари, Румуни, Македонци, Русини и остали.

У насељу Сечањ живи 2128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 975 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[8] Година Становника 1948. 2.680 1953. 2.862 1961. 2.868 1971. 2.935 1981. 2.747 1991. 2.688 2.637 2002. 2.647 2.770 2011. 2.107

Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби			2.392	90,36%
Роми			135	5,10%
Румуни			19	0,71%
Црногорци			14	0,52%
Мађари			14	0,52%
Хрвати			10	0,37%
Југословени			4	0,15%
Македонци			2	0,07%
Бугари			2	0,07%
Украјинци			1	0,03%
Руси			1	0,03%
Немци			1	0,03%
непознато			10	0,37%

Становништво према полу и старости^[10]

	м			ж
?	4			7
80+	19			36
75—79	32			59
70—74	58			87
65—69	72			77
60—64	70			96
55—59	59			68
50—54	106			89
45—49	106			126
40—44	101			93
35—39	85			105
30—34	80			54
25—29	69			85
20—24	96			102
15—19	90			101
10—14	89			75
5—9	74			71
0—4	62			44
Просек :	38,6			42,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 559 543 645 760 781 840 975

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 232 250 177 224 70 17 4 1 0 0 2,71

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.047	347	627	45	17	11
Женски	1.185	304	632	212	31	6
УКУПНО	2.232	651	1.259	257	48	17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	510	125	9	17	77
Женски	388	67	1	2	37
УКУПНО	898	192	10	19	114
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	19	39	58	19	38
Женски	5	11	64	7	14
УКУПНО	24	50	122	26	52
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	7	41	19	13
Женски	27	8	36	50	47
УКУПНО	32	15	77	69	60
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	17	0	0	7
Женски	8	4	0	0
УКУПНО	25	4	0	7

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
  Нова православна црква
• 
  Старе куће у селу
• 
  Центар Сечња
• 
  Бензинска пумпа

Види још

• Општина Сечањ
• Сечањ (слатинско станиште)

Референце

1. Surla, S. (5. 9. 2011). „Otkriveni grobovi sa malo keramike”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 14. 8. 2020.
2. "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
3. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
4. "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
5. Летопис период 1812 – 2009. Сечањ у Делиблатској Пешчари, написао М. Марина (Беч 2009). Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о селу Сечњу настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.
6. Милекер 2005. sfn грешка: no target: CITEREFМилекер2005 (help)
7. Монографију Подунавске области 1812-1927. саставио Др, Владимир Марган, бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавио 1927. „Напредак Панчево“
8. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
9. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
10. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган, бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, „Напредак Панчево“, објављено 1927.
• Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
• Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
• Летописа Период 1812 – 2009. Сечањ у Делиблатској Пешчари. Написао М. Марина (Беч 2009). Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Сечњу настанак села ко су били Досељеници и чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Туристичка организација општине Сечањ
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Сечањ — мапе, временски подаци итд. (језик: енглески)