Свети Никола
хришћански светац из 4. века / From Wikipedia, the free encyclopedia
Свети Никола (грч. ; Патара,[1] око 270 — Мира,[1] око 345), у хришћанству још познат и као Никола Мирликијски, Никола Чудотворац, светац је у традиционалним црквама, архиепископ Мире Ликијске. У хришћанству се поштује као чудотворац, у источном хришћанству још и као заштитник путника, затвореника и сиромашних,[2] а у западном хришћанству још и као заштитник готово свих слојева друштва, али нарочито деце.[3]
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
Свети Никола | |
---|---|
Датум рођења | (270-03-15)15. март 270. |
Место рођења | Патара, Ликија, Римско царство |
Датум смрти | 6. децембар 345.(345-12-06) (75 год.) |
Место смрти | Мира, Ликија, Византијско царство |
Поштује се у | у традиционалним црквама |
Главно светилиште | Мошти се налазе у базилици Светог Николе у Барију (2⁄3) и у цркви Светог Николе на острву Лидо код Венеције (1⁄5) |
Празник | 19. (6) децембар, 22. (9) мај) и сваки четвртак |
Често се приказује са митром на глави, симболом његовог епископства. Свети Никола је дао основу за стварање лика Санта Клоза. На основу његових житија, у којима се говори о поклону Светог Николе за три кћерке сиромашног човјека, произашао је обичај даривања за Божић.[4] У порти цркве Св. Николе у граду Мири, где је су биле некад његове мошти, налази се статуа свеца у лику Деда Мраза (Божић Бате), а уз њу прикладна врећа поклона са дечијим ликовима.[5]
У древним житијима Никола Мирликијско обично се мијеша са Николом Патарским због сличних детаља у животима светаца: оба су родом из Ликиje, били су архиепископи и поштовани су као светитељи и чудотворци. Ове сличности су довеле до погрешног закључка који је постојао много стољећа, а то да је у историји цркве постојао само један Свети Никола Чудотворац.[6][7]
У Српској православној цркви Свети Никола се празнује 22. (9) маја (пренос моштију),[8] 19. (6) децембра (дан смрти).[9] Четвртак је према седмичном кругу богослужења у Православној цркви посвијећен Светом Николи, као и Светим апостолима.[10]