Република Хрватска је земља, која се протеже кроз више регија Европе (Балкан, Средоземље, Панонска низија, Подунавље), што земљи даје велики саобраћајно-прометни значај. Главно саобраћајно чвориште у држави је престоница, Загреб.
 |
Хрватска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.
Укупна дужина железничке мреже у Хрватској је 2.726 (подаци за 2004. годину), од тога 984 електрификовано (подаци за 2002. годину). Ово се односи на пруге стандардне ширине колосека. Поред тога, постоје и пруге уског колосека, које се данас мање користе. Такође, постоји мали постотак пруга са два колосека.
Највежи део пруга је застарео и неопходна им је будућа обнова. У прилог обнови иде и значај железничких праваца. Најважнији су правци Коридор 5 и Коридор 10. Обнова и осавремењавање пруга врши се на правцу ка Србији и од мађарске границе ка босанској граници.
Главне унутардржавне железничке пруге крећу од престонице и то су:
Железничка веза са суседним земљама:
Мађарска - да
Србија - да
Босна и Херцеговина - да
Црна Гора - не
Словенија - да
Ауто-путеви у Хрватској спадају међу најбоље у целој Европи првенствено захваљујући скоријој изградњи по савременим начелима. Главни ауто-путеви везују престоницу Загреб са другим већим градовима у земљи и са важним прстоницама суседних земаља. Садашњи и будући ауто-путеви, као главне друмске саобраћајнице, означени словом „А“ (А=ауто-пут) и редним бројем:
У Хрватској су најважнији следећи ауто-путеви, делови већих Европских коридора:
- А1 - Е65 - Загреб - Карловац - Сплит - Дубровник - 416 - савремени ауто-пут од 2005. до Сплита
- А2 - Е59 - Загреб - Крапина - граница са Словенијом, ка Марибору - 59 - савремени ауто-пут од 2007.
- А3 - Е70 - граница са Словенијом - Загреб - Славонски Брод - граница са Србијом - 306 - савремени ауто-пут, грађен у добу 1979-2005, део бившег ауто-пута „Братство и Јединство“
- А4 - Е71 - Загреб - Вараждин - граница са Мађарском - 97 - савремени ауто-пут
- А6 - Е71 - Загреб - Ријека - 81 савремени ауто-пут
- А7 - Е61 - чвор са ауто-путем А1 - Ријека - граница са Словенијом - 104 - малим делом савремени ауто-пут од словеначке границе (16 )
- Б9 - Е751 - Ријека - Истра - граница са Словенијом, ка Коперу - 77 - савремени ауто-пут са везом за Пулу
У плану је и скорија изградња ауто-путева Загреб - Сисак и Ђаково - Осијек - Барања, који се везује на ауто-пут А3.
Хрватска је приморска и средоземна земља, па постоје бројне морске луке, значајне и за суседне земље у залеђу. Од њих су најважније луке:
Постоје и многобројне мање морске луке, често значајне највише у туристичке сврхе (Дубровник, Сплит, Задар, Пула). Посебно су значајне луке на јадранским острвима.
Речни саобраћај има мањи значај, али се он не сме занемарити, јер земља излази на важне реке Дунав и Саву. Укупна дужина пловног речног тока је 785 . Најважнији водени пут у Хрватској је гранична река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора. Најважнија дунавска лука је Вуковар. Поред Дунава већим делом тока у земљи пловна је и река Сава са лукама Жупања, Славонски Брод и Сисак. Река Драва пловна је кратким делом при ушћу у Дунав до града Осијека.
Планира се и изградња канала између две споменуте реке, између Славонског Шамца на Сави и Вуковара на Дунаву. Тиме би се значајно смањила дужина саобраћаја између Загреба и других хрватских лука на Сави и регије Дунава.
Гасовод: Дужина токова је 1.340 (2004. године).
Нафтовод: Дужина токова је 583 m (2004. године).
Државна ваздухопловна компанија је Кроација ерлајнс. У Хрватској постоји 5 међународних аеродрома, званичном обележених IATA кодом ():
- Аеродром Загреб („Плесо“)
- Аеродром Задар („Земуник“)
- Аеродром Сплит
- Аеродром Ријека
- Аеродром Дубровник
Загребачки аеродром је главно ваздухопловно чвориште, док су остала четири аеродрома више везана за сезонске авио-линије током летње туристичке сезоне на Јадранском мору. Поред наведених аеродрома значајни су и аеродроми у Осијеку и Пули, први за унутардржавни промет, а други за нискотарифни авиопревоз.
У Хрватској је званично уписан и 1 хелиодром (2002. године).
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
