![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Induction_experiment.png/640px-Induction_experiment.png&w=640&q=50)
Самоиндукција
својство електричних проводника да се супротстављају променама у току струје / From Wikipedia, the free encyclopedia
Самоиндукција је појава да променљива струја својим променљивим магнетним пољем ствара индуковану струју. Када кроз проводник протиче струја око њега се ствара магнетно поље. Променљива струја ствара магнетно поље чији интензитет магнетне индукције варира, што означава да се мења и флукс. Промена флукса, према Фарадејевом закону означава и стварање индуковане електромоторне силе, односно индуковане струје.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Induction_experiment.png/640px-Induction_experiment.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Toroidal_inductor.jpg/640px-Toroidal_inductor.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Solenoid-1.png/640px-Solenoid-1.png)
Електрични индуктивитет, индуктивност или индуктивитет (ознака ) је физичка величина која описује својство електричног проводника да се опире промени јачине електричне струје, што је посебно изражено код електричних завојница.[2] Електрични индуктивитет је количник електричног напона индукованог на крајевима електричне завојнице и брзине којом се мења јачина електричне струје у електричној завојници. То је коефицијент пропорционалности између индукованог напона и брзине промене јачине струје кроз проводник:
Електрични индуктивитет је физичка величина којом се изражава однос између магнетног тока обухваћеног (уланченог) електричном струјом у неком колу и јачине те струје :
. Према Лензовом закону индуковани напон, или „повратна ЕМС” у колу, има смер којим се супротставља промени струје која га је створила. Промене струје кроз проводник ће реаговати уназад у самом проводнику путем његовог магнетног поља, стварајући обрнути напон који ће се супротставити било каквој промени струје. Индуктивност,
, дефинише се као однос између овог индукованог напона,
, и брзине промене струје
у колу.[2]
Овај фактор пропорционалности зависи од геометријског облика проводничког кола и магнетне пермеабилности оближњих материјала. Индуктор је електронска компонента која додаје индуктивност колу. Обично се састоји од намотаја или спирале од жице. Термин индуктивност је сковао Оливер Хевисајд 1886. године.[3] Уобичајено је да се користи симбол за индуктивност, у част физичара Хајнриха Ленца.[4][5] У СИ систему, мерна јединица индуктивности је хенри (),[6] што је количина индуктивности коју изазива напон од 1 волта када се струја мења брзином од једног ампера у секунди. Назван је по Џозефу Хенрију, који је открио индуктивност независно од Фарадеја.[7]