Рат Велике алијансе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рат Велике алијансе, познат и под именима Деветогодишњи рат, Рат Аугзбуршке лиге или Рат за палатинско наслеђе био је велики рат који је избио 1688. и трајао све до 1697, углавном на европском континенту. Захватио је такође, и секундарне фронтове у Ирској (познатији као Вилијамитски рат) и Северној Америци (познатији као Рат краља Вилијама).
Рат Велике алијансе | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Енглеска Данска Низоземска република Португал Савоја Шпанија Свето римско царство Шведска | Јакобити | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Вилијам III принц Валдек војвода од Савоја војвода од Лорене изборник Баварске изборник Бадена |
Луј XIV Никола Катина војвода од Ноајеа Џејмс II | ||||||
Јачина | |||||||
~250.000, 275 бродова[1] |
~440.000,[2] 221 брод[3] |
Након потписивања Споразума у Најмегену, којим је завршен Француско-холандски рат (1672—1678) Француска је под Лујем XIV намеравала да осигура своју хегемонију у Европи. До осамдесетих година 17. века цар Светог римског царства Леополд I добио је замах у рату са Турцима и ојачао је своју позицију у средњој Европи. Леополд I је заједно са протестантским кнежевима Немачке, Шпанијом и Шведском створио одбрамбени Аугзбуршки савез 9. јула 1686. да би спречили хегемонију ојачане Француске.
Низоземска република, на челу са Вилијамом III Оранским је успешно извршила инвазију на Енглеску и свргнула краља Џејмса II. Када је поред тога постао и краљ Енглеске, имао је моћ да ствара савез против Француске, чему је дуго тежио. Вилијам III Орански и Леополд I су 12. маја 1689. оформили Велику алијансу са циљем да врате Француску у границе, које су биле одређене Вестфалским миром. Повод за рат је била свађа око наследства у Рајнском палатинату.
Рат Велике коалиције завршен је без победника, потписивањем споразума у Ризвику 20. септембра 1697. Споразум су тада потписали Француска, Холандија, Енглеска и Шпанија. Леополд I је потписао касније 30. октобра 1697. После рата, Француска је војно ојачала на копну, а Енглеска и Холандија на мору.