From Wikipedia, the free encyclopedia
Радмила Тодоровић Бабић (Ниш, 14. фебруар 1949 — Београд, 7. децембар 2006) била је српска песникиња и текстописац. Иако је завршила медицину, читав свој живот бавила се искључиво писањем текстова песама народне музике, међу којима су Потражићу очи нешто зеленије, Луцкаста си ти, Имена ми мог, Чај за двоје, Теби за љубав, Баш ми се не да, Играј, Боро, моје оро, Казуј, крчмо, џеримо, Шушка се, шушка, Извини, душо, извини, Шота (у народу познатија као Шотe мори, шотe) и многе друге.
Рођена је у Нишу.[1] Завршила је Медицински факултет у Нишу, али се медицином није никад бавила.[1] Удала се за Милана Бабића са којим је у браку провела 20 година.[2] Неки од извођача за које је писила текстове су: Милан Бабић, Мирослав Илић, Снежана Ђуришић, Лепа Лукић, Маринко Роквић, Лепа Брена, Уснија Реџепова, Биљана Јевтић и други. Написала је неке од великих хитова народне музике: Свађалице моја мала, Луцкаста си ти, Јој Радо, јој Радмила, Чај за двоје, Баш ми се не да, Имена ми мог, Мала соба три са три, Потражићу очи нешто зеленије, Шушка се, шушка, Казуј крчмо џеримо, Проговори, слико, Имам само пјесму, Шота...[1] Свој музички израз је везала за традиционално народно пјевање, тако да све њене пјесме садрже елементе народног фолклора.[1] Највише је сарађивала са композиторима Драганом Александрићем и Мишом Мијатовићем. Један је од оснивача удружења „Корени“, које се бави очувањем српских народних пјесама.[1] Председник удружења је био њен супруг Милан Бабић.[1]
Преминула је у 57. години.[2] Сахрањена је 11. децембра 2006. на београдском гробљу Орловача.[2]
Написала је текстове за велики број извођача народне музике:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.