![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Joseph_Roth_Radetzkymarsch_1932.jpg/640px-Joseph_Roth_Radetzkymarsch_1932.jpg&w=640&q=50)
Радецки-марш (роман)
From Wikipedia, the free encyclopedia
„Радецки-марш“ ( ) историјски је роман аустријског књижевника Јозефа Рота, написан на немачком језику и објављен 1932. у Берлину. Након изласка није наишао на велико признање немачке читалачке публике, јер је Рот као Јеврејин био забрањен у Немачкој од 1933. до краја Другог светског рата. Иако је први тираж од 25 000 примерака био распродат, Рот није успео да од тог тиража профитира.[1] Данас је, не само најпознатије Ротово књижевно дело, већ се сматра једним од најважнијих романа аустријске књижевности и уопште белатристике написане на немачком језику.
Радецки-марш | |
---|---|
![]() Насловна страна првог издања из 1932. | |
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | Radetzkymarsch |
Аутор | Јозеф Рот |
Земља | Немачка |
Језик | немачки |
Жанр / врста дела | историјски роман |
Издавање | |
Датум | 1932. |
Роман приповеда о успону и паду породице Трота током три генерације у Аустроугарском царству. Заплет започиње када Јозеф Трота, млади војник словеначког порекла, на бојном пољу Битке код Солферина спашава живот младом цару Францу Јозефу. Цар му у знак захвалности додељује племићку титулу и имање, а царска администација наставља да бди над породицом Трота. У даљем следу догађаја приповедачки фокус се пре свега усмерава на опис живота Јозефовог сина, среског капетана Франца фон Троте, и унука, неуспешног војника Карла Јозефа. Наслов дела је референца на знаменити истоимени марш Јохана Штрауса Старијег компонованог 1848. у част фелдмаршала Радецког, који је у неколико наврата спасио Аутроугарску, те је тако постао симбол конзервативне Аустрије, а марш који носи његово име нека врста апотеозе конзервативно-монархистичке Аустрије.[2] Роман се разликује од књижевних дела из прве половине двадестог века, која су неретко склона експериментисању са формом, по томе што је написан традиционалном реалистичком техником типичном за деветнаести век.
Иако се жанровски одређује као историјски роман, Рот се не усасређује на саму историју, већ на утицај историјског механизма на појединце ухваћене у турбулетне догађаје које не контролишу. Аустроугарско друштво је у роману представљено са дозом идеализације, да би потом приповедач такву слику у више наврата иронијски поткопао. Могу се издвојити три елемента хабзбуршког мита које Рот доводе у питање; наднационалност, бирократизам и хедонизам.[1] Наиме, успех Трота, породице словеначког порекла, наизглед указује на једнакост свих нација у царству, али се у даљем приповедању таква представа нарушава описивањем сиромаштва јеврејског и словенског народа у односу на богатство Бечлија, затим слика цара као божанског намесника који бди над народом се у више наврата пародира, док се слици славне аустријске војске супротставља општи неморал у војничким касарнама. Текст је адаптиран у телевизијски филм 1965. и телевизијску мини-серију 1994. На српски је роман преведен два пута. Први превод је начинила Олга Бекић, док је други сачинио Марко Мисирача.