Франц Јозеф
цар Аустрије и краљ Угарске (1830—1916) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Франц Јозеф ( , некада превођено као Фрања Јосиф;[тражи се извор] Беч, 18. август 1830 — Беч, 21. новембар 1916) био је цар Аустрије и краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније од 2. децембра 1848. до своје смрти 21. новембра 1916. године.[1] Од 1. маја 1850. до 24. августа 1866. био је и председник Немачке конфедерације. Један је од последњих великих европских императора. Важио је за културну, прорачунату и аналитичну особу. Он је био је цар Аустрије и краљ Угарске који је најдуже владао, као и трећи најдуже владајући монарх било које земље у европској историји, након Луја од Француске и Јохана од Лихтенштајна.[2]
Франц Јозеф I | |
---|---|
Датум рођења | (1830-08-18)18. август 1830. |
Место рођења | Беч, Аустријско царство |
Датум смрти | 21. новембар 1916.(1916-11-21) (86 год.) |
Место смрти | Беч, Аустроугарска |
Супружник | Елизабета Баварска |
Потомство | Софија од Аустрије, Жизела од Аустрије, Рудолф од Аустрије, Марија Валерија од Аустрије |
Родитељи | Франц Карл од Аустрије Софија од Баварске |
Династија | Хабзбург-Лорен |
Цар Аустрије Краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније велики војвода Војводства Србије | |
Период | 2. децембар 1848 — 21. новембар 1916. |
Претходник | Фердинанд I од Аустрије |
Наследник | Карл I од Аустрије |
Чин | фелдмаршал |
У децембру 1848, цар Фердинанд је абдицирао с трона у Оломоуцу, као део плана министарског председника Феликса од Шварценберга за окончање Револуције из 1848. у Мађарској. То је омогућило Фердинандовом нећаку Францу Јозефу да се попне на трон. Франц Јозеф, који се углавном сматра реакционаром, рану владавину провео је одупирући се конституционализму у својим доменима. Аустријско царство било је приморано да уступи свој утицај над Тосканом и највећи део свог утицаја над Ломбардијом–Венецијом краљевини Пијемонт-Сардинија, након Другог италијанског рата за независност 1859. и Трећег италијанског рата за независност 1866. године. Иако Франц Јозеф није уступио ниједну територију краљевини Прусији након аустријског пораза у Аустријско-пруском рату, Прашким миром (23. август 1866) решено је немачко питање у корист Пруске, чиме је спречено да се уједињење Немачке одвије под Хабзбуршком кућом.[3]