![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Winterhalter_Elisabeth_2.jpg/640px-Winterhalter_Elisabeth_2.jpg&w=640&q=50)
Елизабета Баварска
царица Аустрије, супруга Франца Јозефа од 1854. до 1898. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Елизабета Амалија Евгенија, војвоткиња од Баварске ( , позната и по надимку Сиси, 24. децембар 1837, Минхен—10. септембар 1898, Женева) била је принцеза из споредне линије куће Вителсбах, која је ступањем у брак са царом Францом Јозефом I 1854. постала царица Аустрије, а од нагодбе из 1867. и апостолска краљица Угарске.[1][2]
Елизабета Баварска | |
---|---|
![]() Франц Ксавер Винтрхалтер: Портрет царице Елизабете Аустријске из 1865. | |
Пуно име | Елизабета Амалија Евгенија |
Датум рођења | (1837-12-24)24. децембар 1837. |
Место рођења | Минхен, Краљевина Баварска |
Датум смрти | 10. септембар 1898.(1898-09-10) (60 год.) |
Место смрти | Женева, Швајцарска |
Гроб | Царска крипта |
Супружник | Франц Јозеф I |
Потомство | Софија од Аустрије, Жизела од Аустрије, Рудолф од Аустрије, Marie Valerie of Austria |
Родитељи | Максимилијан Јозеф од Баварске Лудовика од Баварске |
Династија | Вителсбах |
принцеза од Баварске |
Иако је имала мали утицај на политику Аустро-угарске, постала је славна историјска личност. Одбацивала је дворске норме и протокол јер није била навикла на формални хабзбуршки дворски живот, јер је пре удаје за Франца имала неформално образовање. Истовремено је била личност трагичне судбине.
Удала се за Франца Јозефа са 16 година. Родила му је троје деце једно за другим: Софију (1855–1857), Жизелу (1856–1932) и Рудолфа (1858–1889). Након рођења мушког престолонаследника Елизабети се побољшао положај на двору. Рана смрт њене прворођене кћери прогониће је до краја живота и изазвати јаз између ње и Франца Јозефа. Беч је напустила 1860, због наводне болести. Од тада је путовала (Мадера, Крф), а често је посећивала Мађарску, због опуштенијег окружења.
Са мужем се поново зближила у време када су крунисани у Угарској после Аустријско-угарске нагодбе 1867. године. Елизабета је увек гајила посебне симпатије према Мађарима и мађарској држави коју је често посећивала и говорила је течно мађарски језик и бирала је угарске дворске даме. Наредне године родила је четврто дете: Марију-Валерију (1868–1924). После тога се поново посветила путовањима. Није јој било дозвољено да утиче на образовање своје деце. Њих су одгајиле Елизабетина свекрва и тетка, принцеза Софија од Баварске, са којом је у почетку због тога долазила и у сукобе.
Елизабета није била позната само по својој лепоти. Новине су извештавале о њеном осећају за моду, стриктној дијети, љубави према јахању и другим склоностима, укључујући никад потврђене љубавне везе. Учила је грчки и старогрчки језик. Писала је сентименталну поезију инспирисану путовањима, класичном Грчком и романтиком. Омиљени песник био јој је Хајнрих Хајне.
Самоубиство свог јединог сина Рудолфа 1889. године било је за њу тежак ударац од ког се никад није опоравила. Рудолф је те године у својој ловачкој колиби у шуми у близини Беча убио своју љубавницу, а потом извршио самоубиство. Од тада се повукла са судских дужности и крила се од јавности. Почела је много да путује, без пратње породице. На грчком острву Крф је 1890. наредила изградњу дворца Ахилеон. Дворац је имао разрађен митолошки мотив и био јој је нека врста уточишта које је Елизабета често посећивала. Бескрајна путовања и топла пријатељска преписка са царем у Бечу су јој били утеха.
Била је опсесивно забринута за одржавање своје младалачке фигуре и лепоте. Такође је развила рестриктивну дијету, а носила је изузетно затегнуте корзете како би јој струк изгледао веома мали.
Млади анархиста Луиђи Лукени убо је царицу оштром турпијом 10. септембра 1898. на обали Женевског језера. Она првобитно није била свесна озбиљности напада јер јој је стезник спречавао крварење. Умрла је истог дана. Сахрањена је у царској крипти у центру Беча.