Бонтон

Бонтон (етикета, етикеција) представља скуп правила о пристојном понашању у друштву. Означава фино понашање и леп начин изражавања добро васпитаних и образованих људи. Ова правила се разликују у различитим друштвеним срединама и подложна су променама.^[1] Реч бонтон потиче од француског термина bon ton, што значи добар тон, отмено држање.^[2]

Појам бонтона

Бонтон подразумева и правила понашања на јавним местима. На слици је правилник понашања у Београдском зоолошком врту

Бонтон означава правила лепог и пристојног понашања у свакодневном животу. Представља смернице понашања за све, увек и свуда. Мишљење да бонтон представља лепо понашање у високом друштву је погрешно. Текуће потребе људи захтевају стално мењање, усавршавање и прилагођавање бонтона. ^[а] Сврха бонтона није да спутава људе јер је прилагодљив ситуацији и атмосферу чини пријатном. Уважавање правила понашања на неким местима показује да их поштујемо (на пример позоришта, црква и сл.) Основне норме лепог понашања доводе до хармоничних међуљудских односа. Бонтон који би био применљив свуда на свету не постоји, али постоје правила чије поштовање човека дефинише као хумано и разумно биће. Великим делом бонтон се базира на традицији.^[3]

Књига о лепом понашању

Правила постављања прибора за јело

Појам Бонтон се најчешће користи и као назив за књигу о лепом понашању. У таквој књизи најчешће су пописана и објашњена правила понашања у различитим животним ситуацијама и друштвеним контактима, као што су:^[4]

• Понашање на јавном месту,
• Понашање у породици, у друштву, у школи, на радном месту,
• Понашање приликом посета и пријема,
• Понашање на путовању,
• Понашање за столом,
• Култура становања,
• Очување животне средине и др...

Историјат

Норме друштвеног понашања датирају још од времена настанка првобитне људске заједнице, али је прва књига о овој теми написана у 16. веку. Аутор прве књиге о бонтону је монсињор Делаказа, црквени великодостојник и научник. Ова књига је имала за задатак да разграничи друштвене слојеве: богати су морали да поштују правила лепог понашања, а иста та правила су прост народ осуђивала да такав и остане.^[б] Лепи манири нису увек били прихваћени са одобравањем, па је тако, на пример, виљушка сматрана ђаволским инструментом или женским прибором, а њена употреба знаком декаденције. ^[3]

Бонтон у различитим цивилизацијама

У зависности од културе варирају многи манири. Јапанци се, на пример, у знак поштовања дубоко клањају, док се Инуити поздрављају трљањем носа о нос. Припадници једног племена у Јужној Африци плачу од среће кад се виде, а у Пакистану се жене поздрављају љубљењем у образ, руку и плетеницу. Један од манира, који је у нашој култури неприхватљив, а код неких народа представља основу пристојности, је подригивање као похвала домаћици због укусног оброка.

Сврха бонтона

Савет претплатницима двојних телефонских прикључака како да уљудно користе заједничке телефонске линије (26. август 1948.)

Правила лепог понашање имају сврху да омогуће појединцу да се пријатно осећа у друштву, а и да при томе не узнемирава друге. Када у једном друштву правила бонтона преовладају, она постају заштита од неотесаних и непристојних људи. Много књига је написано на тему лепог понашања.^[3]

Учење бонтона

Основе бонтона уче се и прихватају у најмлађем узрасту, у породици, а усавршавају у школи и у контакту са другим људима. Већина правила која уносе непотребне формалности временом су са правом избачена из употребе, а преостала се прилагођавају савременим условима.^[3]

Интернет бонтон

Главни чланак: Интернет бонтон

Интернет бонтон, технолошки бонтон или нететикеција (енгл. и фр. ) представља неформалне смернице о прихватљивом понашању на интернету, које су формулисали корисници интернета. То су општеприхваћени стандарди понашања код размене електронске поште, у дискусионим групама, четовима, FTP-у и уопште WWW и друштвеним мрежама насталим у посљедњој деценији.^[5][6][7]

Цветни бонтон

Занимљив сегмент бонтона је и цветни бонтон. Овај бонтон одређује правила поклањања цвећа у различитим ситуацијама и различитим особама. Када се цвеће поклања у букет треба да буде направљен од непарног броја цветова. Паран број резервисан је за сахране. Када се цвеће не доставља лично, у букет се обавезно оставља порука. Осим тога сваки цвет има своје значење, па и ту треба бити обазрив:^[8]

• Божур је симболише срећан брак, као и узвишеност и елеганцију,
• Црвени каранфил или ружа симболише жртвовање, милост и љубав,
• Бели каранфил или ружа симболише чистоту и невиност,
• Ружичасти каранфил симболише љубавну наклоност,
• Хризантема се најчешће користи за сахране и венчања,
• Љиљан симболише узвишеност, чистоту, бескрајну лепоту, срећу или бесмртност,
• Орхидеја симболише егзотичност, префињеност, екстравагантност, романсу, еротику и жељу за интимношћу,
• Ирис (перуника) симболише достојанство, храброст или славу,
• Жута ружа симболише весеље, задовољство, али и неверство и љубомору,
• Наранџаста ружа симболише жудњу и опчињеност,
• Ружа бледо љубичасте боје симболише љубав на први поглед
• Розе ружа симболише захвалност, дивљење, нежност или брижност,
• Беж ружа симболише пријатељство,
• Сунцокрет симболише обожавање и снагу,
• Нарцис симболише самољубивост, неузвраћену љубав, али и нови почетак,
• Лала симболише богатство, раскош, лепоту, али и охолост, чежња, заљубљеност и љубав.

Напомене

1. Чињеница, на пример, да је некад било пристојно сркати кафу не значи да и данас треба да чујемо те звуке за столом
2. занимљив је податак да је монсињор Делаказа, упркос чињеници да су италијански дворови представљали авангарду по обичајима и лепим манирима у 16. веку, својом књигом морао да опомиње племиће (народ је у то време био неписмен!) да не обављају нужду уза зид (и то унутрашњи!) своје сопствене или туђе куће, да ножем не чачкају зубе за столом и сл.

Види још

• Социологија
• Дипломатија
• Правопис
• Жаргон