Јевреји
древна нација и етнорелигијска група из Леванта / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јевреји (хебр. — „Јехудим”) припадници су етнорелигијске групе и нације, која потиче од Израелита и Хебреја из историјског Израела и Јудеје. Јеврејски етницитет, националност и религија снажно су међусобно повезани, јудаизам је етничка религија Јевреја, али поштовање религија варира од строгог придржавања до потпуног непридржавања.
Укупна популација | |
---|---|
14,6—17,8 милиона Проширено становништво (укључује потпуно или дјелимично јеврејско поријекло): Мапа јеврејске дијаспоре у свету (број Јевреја по државама) Израел + 1.000.000
+ 100.000
+ 10.000
+ 1.000 (2022) | |
Региони са значајном популацијом | |
Израел | 6.558.000—6.958.000[1] |
Сједињене Државе | 5.700.000–10.000.000[1] |
Француска | 453.000–600.000[1] |
Канада | 391.000–550.000[1] |
Уједињено Краљевство | 290.000–370.000[1] |
Аргентина | 180.000–330.000[1] |
Русија | 172.000–440.000[1] |
Њемачка | 116.000–225.000[1] |
Аустралија | 113.000–140.000[1] |
Бразил | 93.000–150.000[1] |
Јужна Африка | 69.000–80.000[1] |
Украјина | 50.000–140.000[1] |
Мађарска | 47.000–100.000[1] |
Мексико | 40.000–50.000[1] |
Холандија | 30.000–52.000[1] |
Белгија | 29.000–40.000[1] |
Италија | 28.000–41.000[1] |
Швајцарска | 19.000–25.000[1] |
Чиле | 18.000–26.000[1] |
Уругвај | 17.000–25.000[1] |
Шведска | 15,000–25,000[1] |
Турска | 15.000–21.000[1] |
Језици | |
Религија | |
јудаизам | |
Сродне етничке групе | |
Јевреји су настали као етничка и религијска група на Средњем истоку током 2. миленијума прије н. е, у дијелу Леванта познат као Земља Израел. Стела Мернептаха по свој прилици потврђује постојање народа Израела негдје у Ханану још у 13. вијеку прије н. е. (касно бронзано доба). Израелити, као изданак хананског становништва, утврдили су своје држаље појавим краљевина Израел и Јудеја. Неки сматрају да су се ханански старосједиоци Израелити спојили са номадским групама познатим као ’Хебреји’. Иако мало који извор детаљно спомиње периоде изгнанства, искуство живота у дијаспори, од вавилонског ропства и изгнанства до римске окупације и изгнанства, као и историјски односи између Јевреја и њихове домовине након тога, постали су главна карактеристика јеврејске историје, идентитета и сјећања.
У наредним миленијумима, заједнице јеврејске дијаспоре спојиле су се у три главне етничке цјелине према мјесту гдје су се њихови преци населили: Ашкенази (средња и источне Европа), Сефарди (у почетку Пиринејско полуострво) и Мизрахи (Средњи исток и сјеверна Африка). Пред Други свјетски рат, јеврејско становништво у свијету достигло је максимум од 16,7 милиона, представљајући око 0,7% свјетског становништва у то вријеме. Приближно 6 милиона Јевреја систематски је убијено током Холокауста. Од тада се становништво полако поново повећавало, а Берманова јеврејска банка података процијенила да број Јевреја износи 14,6—17,8 милиона, што је мање од 0,2% укупног свјетског становништва.[lower-alpha 1]
Држава Израел једина је држава у којој Јевреји чине већину становништва. Она се дефинише као јеврејска и демократска држава у Основним законима, нарочито у дијелу о људском достојанству и слободи, који се заснива на Декларацији о независности из 1948. године. Израелски Закон о повратку додјељује право држављанства Јерејима који су изразили жељу да се настане у Израелу.
Јевреји су значајно утицали и допринели развоју и расту људског напретка у многим областима, како историјски тако и у модерно доба, укључујући; науку и технологију,[10] филозофију,[11] етику,[12] књижевност,[10] управљање,[10] бизнис,[10] уметност, музика, комедија, позориште,[13] биоскоп, архитектуру,[10] храну, медицину,[14][15] и религију. Јевреји су писали Библију,[16][17] основали хришћанство[18] и имали индиректан, али дубок утицај на ислам.[19] На овај начин, Јевреји су такође играли значајну улогу у развоју западне културе.[20][21]