Канада
држава у Северној Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Канада (енгл. , фр. ) федерална је парламентарна уставна монархија на северном делу Северне Америке.[4] То је заједница десет покрајина и три територије[5] које се протежу од Атлантског до Тихог океана и на северу према Северном леденом океану, покривајући око 9,98 милиона km², што Канаду чини другом највећом земљом на свету по укупној површини и другом земљом по површини копна. На југу Канада се граничи са САД, а њихова граница је најдужа граница две државе на свету.[6]
Канада | |
---|---|
Главни град | Отава |
Највећи град | Торонто |
Службени језик | |
Владавина | |
Облик државе | Федерална парламентарна уставна монархија |
— Краљ | Чарлс III |
— Гувернер | Мери Меј Сајмон |
— Премијер | Џастин Трудо |
Историја | |
Независност од Уједињеног Краљевства | |
— Конфедерација | 1. јул 1867. |
— Вестминстерски статут | 11. децембар 1931. |
— Акт о држављанству | 1. јануар 1947. |
— Патријација | 17. априла 1982. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 9.984.670 km2 (2) |
— вода (%) | 8,92 |
Становништво | |
— 2020.[1] | 37 617 638 (38) |
— густина | 3,83 ст./km2 (228) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2016 |
— укупно | 1,672 трилијарди $[2] (15) |
— по становнику | 46.199 $[2] (20) |
ИХР (2015) | 0,920[3] (10) — у расту |
Валута | канадски долар ($) |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | −3,5 до −8 |
Интернет домен | |
Позивни број | +1 |
Већи део земље има хладну или јако хладну зимску климу, али су јужна подручја топла током лета.[7] Канада је ретко насељена земља, највећим делом копнене територије преовлађују шуме и тундре, као и Стеновите планине. Земља је високо урбанизована, 82% од преко 35 милиона становника живи у већим или средњим градовима, од којих се многи налазе у близини јужне границе. Главни град државе је Отава, а највеће метрополитске области су Торонто, Монтреал и Ванкувер.[8]
Територију данашње Канаде су, пре европске колонизације, већ неколико хиљада година насељавали бројни аутохтони народи.[9] Почевши од краја 16. века, успостављане су британске и француске колоније, а прва је била колонија Канада коју је Француска успоставила 1533. године. Као последица разних оружаних сукоба, Британска Сјеверна Америка је стицала и губила територије, све до краја 18. века када је контролисала већину онога што је данас Канада. Дана 1. јула 1867. године, колоније тадашње Канаде, Њу Брансвик и Нова Шкотска су се ујединиле како би формирале полуаутономни федерални Доминион под именом Канада. Након овога уследило је окупљање нових покрајина и територија у састав Доминиона, да би данас тај број износио: десет покрајина и три територије, које чине савремену Канаду. Године 1931, Канада је постигла скоро потпуну независност Вестминстерским статутом 1931, изузев моћи измене свог устава. Са Актом о Канади из 1982. године, Канада је преузела и то овлашћење (као закључак Партијације).
Краљ Чарлс III је шеф државе. Држава је службено двојезична на федералном нивоу. Једна је од етнички најразноврснијих и мултикултуралних земаља, што је последица велике имиграције из многих других делова света. Њена напредна привреда је десета по величини на свету, ослањајући се углавном на своје богате природне ресурсе и добро развијене међународне трговинске мреже. Дуга и сложена веза Канаде са Сједињеним Америчким Државама, значајно је утицала на њену привреду и културу.
Канада је развијена земља и налази се на петнаестом месту по највишем номиналном приходу по глави становника на светском нивоу, као и десето место на Индексу хуманог развоја. Налази се у самом врху према међународним мерењима транспарентности власти, грађанских слобода, квалитета живота, економске слободе и образовања. Канада је крунска земља Комонвелта нација. Чланица је Франкофоније, као и неколико главних међународних и међувладиних институција или групација, укључујући Организацију уједињених нација, НАТО, Групе 7 (бивше Г8), Групе 10, Групе 20, Северноамеричког споразума о слободној трговини и форума Азијско-пацифичке економске сарадње.