Пјер Симон Лаплас
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пјер-Симон, Маркиз де Лаплас (фр. ; Нормандија, 23. март 1749[1] — Париз, 5. март 1827) био је француски математичар и астроном који је поставио завршни камен математичке астрономије сумирајући и проширујући радове својих претходника у делу од пет томова (Небеска механика) (1799—1825).[2] Ово ремек-дело превело је геометријске студије са механике, коју је користио Исак Њутн, на студије засноване на рачуну, познате као физичка механика.[3] У статистици, Бајесову интерпретацију вероватноће је углавном развио Лаплас.[4]
Пјер Симон Лаплас | |
---|---|
Датум рођења | (1749-03-23)23. март 1749. |
Место рођења | Нормандија, Француска |
Датум смрти | 5. март 1827.(1827-03-05) (77 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Образовање | University of Caen Normandy |
Поље | математика астрономија |
Познат по | Лапласовој трансформацији Лапласовом оператору |
Потпис |
Он је такође открио Лапласову једначину. Иако је Лапласова трансформација добила име у његову част, јер је ову трансформацију користио у свом раду о теорији вероватноће, трансформацију је у ствари открио Леонард Ојлер, плодан швајцарски математичар из осамнаестог века. Лапласова трансформација појављује се у свим гранама математичке физике – која је била главно поље његових истраживања. Лапласова диференцијална ознака, која се често примењује у примењеној математици, такође је названа по њему. Астероид 4628 Лаплас је добио име у његову част.
Лаплас је постао гроф Првог француског царства 1806. године, а титулу маркиза је добио 1817, после повратка династије Бурбон.
У првом српском научно фантастичном роману Једна угашена звезда који је 1902. написао Лазар Комарчић, дух научника Лапласа је водич и учитељ главноме лику кроз свемир.[5]