амерички психолошки трилер филм из 1974. From Wikipedia, the free encyclopedia
Прислушкивање (енгл. ) је амерички, психолошки трилер филм из 1974. године. Сценариста, продуцент и режисер је Франсис Форд Копола, а у главној улози је Џин Хекман. У филму глуме и Џон Казале, Ален Гарфилд, Синди Вилијамс, Фредерик Форест, Харисон Форд и Роберт Дувал.[1]
| Прислушкивање | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | |
| Режија | Франсис Форд Копола |
| Сценарио | Франсис Форд Копола |
| Главне улоге | Џин Хекман |
| Музика | Дејвид Шир |
| Продуцентска кућа | Парамаунт пикчерс |
| Година | 1974. |
| Трајање | 113 минута |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| Буџет | 1.600.000 долара |
| Зарада | 4.420.000 долара |
| веза | |
Филм је 1974. године на Канском фестивалу освојио Златну палму (фр. ), и сматра се веома битним у културолошком, историјском и естетском смислу. Филм је био номинован за три Оскара, од којих се издваја Оскар за најбољи филм. Оскара за најбољи филм исте године добија Кополин други филм, Кум II. Филм је номинован и за Оскара за најбољи оригинални сценарио као и за Оскара за најбољи звук.[1]
Хари Кол(Џин Хекман) је стручњак за надзор, који води своју компанију у Сан Франциску. Високо је поштован од стране других који се баве истим послом. Опседнут је својом сопственом приватношћу; његов стан је готово празан иза троструко закључаних врата и аларма. Oн користи телефонску говорницу за позиве, тврдећи да нема телефон у свом стану. Потпуни је професионалац што се тиче посла, али је лични контакт за њега веома непријатан, јер је изузетно тајанствен, чак и за тривијалне аспекте свог живота. Такође је веома ћутљив и тајанствен са својим колегама. Његову појаву је тешко описати; готово у свим приликама носи свој прозрачни, зелени кишни мантил, па чак и онда када нема кише.
Кол, његов колега Стен (Џон Казале) и неки хонорарни радници, прихватили су задатак да прислушкују разговор једног пара (Синди Вилијамс, Фредерик Форест), док они ходају препуним Јунион сквером у Сан Франциску, и док су окружени какофонијом (нескладним звуковима) буке у позадини.[2]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Џин Хекман | Хари Кол |
| Џон Казале | Стен |
| Ален Гарфилд | Вилијам П. „Берни“ Моран |
| Синди Вилијамс | Ен |
| Фредерик Форест | Марк |
| Харисон Форд | Мартин Стет |
| Мајкл Хигинс | Пол |
| Роберт Дувал | Директор |
| Елизабет Макри | Мередит |
| Тери Гар | Еми Фредерикс |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
