![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/25/1543-Siege_of_Estolnibelgrad_in_Hungary-Suleymanname.jpg/640px-1543-Siege_of_Estolnibelgrad_in_Hungary-Suleymanname.jpg&w=640&q=50)
Пад Београда (1521)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пад Београда 1521. је догађај који је уследио као последица трећег великог османског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад.
Пад Београда 1521. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део османско-угарских сукоба | |||||||
![]() Опсада Београда 1521. године | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Краљевина Угарска | Османско царство | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Михаило Мора Јован Бат Владислав Барди Јан Моргај Петар Овчаревић[lower-alpha 1][lower-alpha 2] |
Сулејман Величанствени Пири Мехмед-паша Мустафа-паша Ахмед-паша | ||||||
Јачина | |||||||
неколико стотина, између 400 и 900 војника[lower-alpha 3] | највероватније око 100.000 људи, од тога 30.000 војника |
Османски султан Сулејман Величанствени одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (1451—1481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супротстави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. Браниоци Београда упорно су пружали отпор, али због недостатка људства и ратног материјала морали су да предају град 28/29. августа 1521. године. Пад Београда показао је неспособност угарске власти да се супротстави експанзионистичкој политици Османског царства које ће своју надмоћ показати у бици на Мохачком пољу 1526. године. Након пораза и слома Угарске носилац хришћанске борбе против османског продирања у Европу постаће Хабзбуршка монархија у чији састав ће бити укључена и Угарска. Под власт једне хришћанске силе Београд ће доћи тек 1688. године када га је за Аустрију освојио Максимилијан Баварски.