Сулејман Величанствени
султан Османског царства и калиф (1520–1566) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сулејман I (тур. ; 6. новембар 1494 — 7. септембар 1566), звани још и Кануни — „Законодавац“, био је османски султан (1520—1566), брат Хатиџе, Бејхан, Фатме и Шах султаније, муж султаније Хурем, западном свету је био познатији као Сулејман Величанствени, а источном свету као Законодавац (тур. , арап. ), због његових реформа правног система Османског царства. У своје време био је један од најмоћнијих светских владара, а често се убраја и у међу најмоћније владаре кроз историју.[1]
Сулејман Величанствени | |
---|---|
Пуно име | Сулејман од Селима |
Датум рођења | (1494-11-06)6. новембар 1494. |
Место рођења | Трапезунт, Османско царство |
Датум смрти | 7. септембар 1566.(1566-09-07) (71 год.) |
Место смрти | Сигет, Османско царство |
Гроб | Сулејманова џамија, Истанбул |
Религија | Ислам |
Супружник | Фулани, Гулфем, Махидевран, Хурем. |
Потомство | Мустафа, Мехмед, Селим II, Михримах, Разије, Бајазит, Џихангир, Абдулах, Мурат, Махмуд, Фатма Нур |
Родитељи | Селим I Ајша Хафса Султанија |
Династија | Османска династија |
10. Султан Османског царства | |
Период | 30. септембар 1520 — 7. септембар 1566. (46 год.) |
Крунисање | 30. септембар 1520. |
Претходник | Селим I |
Наследник | Селим II |
Султан Сулејман Величанствени је дошао на власт са 26 година, 20. септембра 1520. године и владао је наредних 46 година. Сулејман је лично, на челу своје армије, учествовао у десет војних похода у Европи и три у Азији. Сулејман је лично предводио османску војску у походу на хришћанска упоришта: 1521. године заузет је Београд, а 1522. године опседнут је Родос. Освајањем острва поморски пут до Египта је осигуран, те су тако Турци имали потпуну контролу над трговином Венеције и Ђенове у Источном Средоземљу.
Сулејман је постао истакнути монарх Европе из 16. века, председавајући на врху економске, војне и политичке моћи Османског царства. Сулејман је лично водио османске војске у освајању хришћанских упоришта Београда и Родоса, као и већег дела Угарске пре него што су његова освајања била обуздана опсадом Беча 1529. Он је освојио већи део Блиског истока у свом сукобу са Сафавидима и велике области Северне Африке све до Алжира. Под његовом влашћу, османска флота је доминирала морима од Средоземног до Црвеног мора и кроз Персијски залив.
Историчари Сулејмана сматрају за најбољег владара ког је Османско царство имало, због великих експанзија, дипломатских способности, као и великог привредног и културног напретка царства под његовом влашћу.
На челу царства које се ширило, Сулејман је лично увео велике промене у судству које се односе на друштво, образовање, порезе и кривично право. Његове реформе, спроведене у сарадњи са главним судским званичником царства Ебусудом ефендијом, усагласиле су однос између два облика османског права: султанског (канун) и верског (шеријатског).[2] Био је истакнути песник и златар; постао је и велики покровитељ културе, надгледајући „златно“ доба Османског царства у његовом уметничком, књижевном и архитектонском развоју.[3]
Прекинувши отоманску традицију, Сулејман се оженио Хурем, женом из свог харема, православном хришћанком русинског порекла која је прешла у ислам, а која се на Западу прославила именом Рокселана, због своје црвене косе. Њихов син Селим II наследио је Сулејмана након његове смрти 1566. након 46 година владавине. Остали Сулејманови потенцијални наследници, Мехмед и Мустафа, су умрли; Мехмед је умро 1543. од малих богиња, а Мустафа је задављен на смрт 1553. по султановом наређењу. Његов други син Бајазит погубљен је 1561. по Сулејмановом наређењу, заједно са четири Бајазитова сина, након побуне. Иако научници више воле да користе речи „кризу и прилагођавање“ него "пад" Османског царства, након његове смрти, крај Сулејманове владавине био је прекретница у османској историји. У деценијама након Сулејмана, царство је почело да доживљава значајне политичке, институционалне и економске промене, феномен који се често назива Трансформација Османског царства.[4]