![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c7/Coat_of_arms_of_the_Ottoman_Empire_%25281882%25E2%2580%25931922%2529.svg/langsr-640px-Coat_of_arms_of_the_Ottoman_Empire_%25281882%25E2%2580%25931922%2529.svg.png&w=640&q=50)
Војска Османског царства
From Wikipedia, the free encyclopedia
Прва војна јединица Османске државе је била војска коју је организовао Осман I, коју је наследио од племена са брда западне.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c7/Coat_of_arms_of_the_Ottoman_Empire_%281882%E2%80%931922%29.svg/640px-Coat_of_arms_of_the_Ottoman_Empire_%281882%E2%80%931922%29.svg.png)
Анадолије крајем 13. века. Војни систем је постао запетљана организација зависна од државе. Османска војска је била комплексан систем обнављања регрута и феудалних поседа. Главни захтеви корпуса османске војске су улазили у састав јаничара, спахија, акинџија и мехтерана. Османска војска је некада била једна од највећих борбених сила на свету, која је прва користила млади соко, који има кратак, а широк топ, током опсаде Константинопоља. Османска коњица је поседовала велику брзину и мобилност, пре него јаке оклопе, користећи лук и стрелу и кратке мачеве на брзим турским и арапским коњима[1][2] и углавном су се служили тактикама оним којима су се служили и Монголи. То је било, као на пример, претварање да се повлаче док, заправо, не опколе непријатељску војску у одређеној формацији и тада направе прави напад. Један од главних разлога успеха Отоманске војске, у периоду 13. до 17. века, био је тај што је турска војска имала добро утрениране, елитне јединице, које су биле лако одевене и лако су прелазиле из одбране у напад, док су европске Хришћанске војске своју војну доктрину базирале на нападу тешко оклопљене коњице, која је због тежине оклопа била спорија, могла је само да иде у напад, не и у одбрану и брже се замарала током битке. Такође турска војска успех у ратовању дугује закривљеној сабљи, која је била много ефикаснија у борби, него европски дугачки мач. Многе европске силе су, до Наполеонивих ратова, преузеле модел закривљене сабље у својим војскама.