Мала Врбица (Младеновац)

За другу употребу, погледајте страницу Мала Врбица.

Мала Врбица је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 355 становника.

Мала Врбица
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2011.	355
Географске карактеристике
Координате	44° 28′ 18″ С; 20° 38′ 38″ И
Временска зона	(), лети ()
Мала Врбица Мала Врбица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака

Историја

Мала Врбица са Америћем 1921. године чинило једну политичку општину. По попису (Државна Статистика) из 1921. године. Мала Врбица је, заједно са Америћем, имала 176 кућа са 1120 становника.

Врбица је насеље новијег датума. Свакако је основана почетком 19. века У „Списку свих алија Београдске Нахије налазећих се у 1834. г.“ под Н.10 (Државна Архива, Београд) помиње се алија“ ('земља која је после одласка Турака припадала Србима ) Врбица са „ 78 дана ораће земље, завата 37 дана, косанице 74 ко., винограда 3 мотике; остало је родна гора, но у овој гори једва да има пети тал жирородне горе, а оно друго све је млада шеварица, затим је више од пола дивјачина. На овој алији насељено је село Врбица која се из 13 кућа састоји… Речено село Врбица без ове алије може, а Амерић бити без ове алије може. У време кад је ова алија спахији принадлежала, плаћали су Врбовчани 40 гроша“.
Предање помиње неког Белог Спахију, за кога вели да је ова алија била његова. Осим тога, предање вели, да је он алију хтео да прода Америћима „за 200 гроша и оке масла“, Али они то нису могли да плате те је она тако припадала Врбовчанима.

Као најстарија породица у село сматрају се Грујићи и Борићи чији су преци дошли по једнима од Битоља; а по другима од дечана најпре у Планиницу (колубарски срез) па отуда у Врбицу; затим Жујовићи, Јаношевићи Марковићи срарино из Босне. (подаци крајем 1921. године).^{[1] [2]}

Демографија

У насељу Мала Врбица живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,4 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 115 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 356 1953. 378 1961. 408 1971. 360 1981. 353 1991. 384 374 2002. 368 370

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			365	99,18%
Хрвати			1	0,27%
Југословени			1	0,27%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	0			0
80+	2			8
75—79	5			8
70—74	11			8
65—69	12			15
60—64	9			10
55—59	13			12
50—54	18			14
45—49	22			20
40—44	17			14
35—39	11			11
30—34	11			8
25—29	7			3
20—24	20			9
15—19	16			12
10—14	5			9
5—9	10			9
0—4	4			5
Просек :	41,4			44,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 65 68 87 84 87 101 115

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 20 20 31 21 11 9 3 0 0 0 3,19

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	174	63	96	7	8	0
Женски	152	28	96	27	1	0
УКУПНО	326	91	192	34	9	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	89	23	0	0	28
Женски	54	22	0	0	13
УКУПНО	143	45	0	0	41
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	3	10	1	10
Женски	0	0	6	1	0
УКУПНО	3	3	16	2	10
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	2	2	0	3
Женски	0	2	3	0	6
УКУПНО	1	4	5	0	9
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	0
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	4	0	0	0

Становништво по делатностима које обавља

Познати мештани

• Чедомир Дуњић (1881-1952) бригадни генерал Југословенске војске, учесник Балканских ратова, Првог светског рата и Априлског рата, носилац Карађорђеве звезде, Ордена белог орла и Албанске споменице.

Референце

1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине америћке Бр. 230.
2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
• Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.