Лев Шестов
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лев Исаакович Шестов (рус. ; 2. фебруар 1866 – 19. новембар 1938, рођен као Јехуда Лејб Шварцман (рус. ), био је руски егзистенцијалиста и религиозни филозоф. Најпознатији је по својој критици и филозофског рационализма и сцијентизма. Његов рад је заговарао покрет изван разума и метафизике, тврдећи да они нису у стању да коначно утврде истину о крајњим проблемима, укључујући природу Бога или постојања.[1] Савремени научници повезују његов рад са ознаком " антифилозофије".[2][3]
Лав Шестов | |
---|---|
Пуно име | Лав Исакович Шестов |
Датум рођења | (1866-02-02)2. фебруар 1866. |
Место рођења | Кијев, Руска Империја |
Датум смрти | 19. новембар 1938.(1938-11-19) (52 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Епоха | Филозофија XIX века |
Регија | Руска филозофија Западна филозофија |
Школа филозофије | Хришћански егзистенцијализам |
Утицао на | Д. Х. Лоренс Николај Бердјајев Емил Сиоран Сергеј Булгаков Албер Ками Чеслав Милош Жил Делез Мартин Хајдегер Едмунд Хусерл |
Шестов је опширно писао о филозофима као што су Ниче и Кјеркегор, као и о руским писцима као што су Достојевски, Толстој и Чехов.[1] Његове објављене књиге укључују Апотеоза неоснованости (1905) и његов магнум опус Атина и Јерусалим (1930-37). Након што је емигрирао у Француску 1921. године, спријатељио се и утицао на мислиоце као што су Едмунд Хусерл, Бенџамин Фондан, Рејчел Беспалоф,[4] и Жорж Батај. У Паризу је живео до своје смрти 1938. године.
Он је рођен као Лев Исаакович Шварцман у Кијеву у јеврејској породици. Био је рођак Николаса Прицкера, адвоката који је емигрирао у Чикаго и постао патријарх породице Прицкер која је истакнута у бизнису и политици.[5] Образовао се у разним местима, услед сукоба са властима. Наставио је да студира право и математику на Московском државном универзитету, али му је после сукоба са инспектором за студенте речено да се врати у Кијев, где је завршио студије.