Серен Киркегор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Серен Оби Кјеркегор[lower-alpha 1] (дан. ; Копенхаген, 5. мај 1813[4] — Копенхаген, 11. новембар 1855[5]) био је дански теолог, филозоф, песник, друштвени критичар и религиозни писац који се сматра првим егзистенцијалистичким филозофом.[6][7] Писао је критичке текстове о организованој религији, хришћанству, моралу, етици, психологији и филозофији религије, показујући наклоност метафорама, иронији и параболама. Велики део његовог филозофског рада бави се питањима како се живи као „један појединац“, дајући предност конкретној људској стварности над апстрактним размишљањем и наглашавајући важност личног избора и посвећености.[8] Био је против књижевних критичара који су дефинисали идеалистичке интелектуалце и филозофе свог времена, и сматрао је да су Сведенборга,[9][10] Хегела,[11] Фихтеа, Шелинга, Шлегела и Ханса Кристијана Андерсена „учењаци“ пребрзо „схватили“.[12]
Серен Кјеркегор | |
---|---|
![]() Недовршени цртеж Серена Кјеркегора (Нилс Кристијан Киркегор, 1840) | |
Пуно име | Серен Оби Кјеркегор |
Датум рођења | (1813-05-05)5. мај 1813. |
Место рођења | Копенхаген, Данска—Норвешка |
Датум смрти | 11. новембар 1855.(1855-11-11) (42 год.) |
Место смрти | Копенхаген, Данска |
Образовање | Универзитет у Копенхагену |
Партнер | Реџин Олсен (1840–1841) |
Епоха | Филозофија 19. века |
Регија | Западна филозофија |
Школа филозофије | Егзистенцијализам, континентална филозофија, хришћански егзистенцијализам, егзистенцијална психологија |
Интересовања | естетика, епистемологија, етика и филозофија религије |
Идеје | Теорија апсурда, очај аутентичност, егзистенцијална криза, егзистенцијализам, бесконачна квалитативна разлика, витез вере, скок вере, садашње доба, телеолошка суспензија етичког |
Утицаји од | |
Утицао на | Ками, Дерида, Рилке, Сартр |
Потпис | ![]() |
Кјеркегоров теолошки рад се фокусира на хришћанску етику, институцију Цркве, разлике између чисто објективних доказа хришћанства, бесконачне квалитативне разлике између човека и Бога и субјективни однос појединца према Богочовеку Исусу Христу,[13] који је дошао кроз веру.[14][15] Велики део његовог дела се бави хришћанском љубављу. Био је изузетно критичан према доктрини и пракси хришћанства као религије коју контролише држава (цезаропапизам) попут Данске цркве. Његов психолошки рад истраживао је емоције и осећања појединаца када су суочени са животним изборима.[16] Насупрот Жан-Полу Сартру и парадигми атеистичког егзистенцијализма, Кјеркегор се фокусирао на хришћански егзистенцијализам.
Кјеркегоров рани рад написан је коришћењем псеудонима како би се представила посебна гледишта која су у интеракцији у сложеном дијалогу.[17] Посебно сложене проблеме је истраживао са различитих гледишта, сваки под различитим псеудонимом. Док научници уче о свету посматрањем, Кјеркегор је одлучно порицао да само посматрање може открити унутрашње функционисање света духа.[18]
Неке од кључних Кјеркегорових идеја укључују концепт „субјективне и објективне истине“, витеза вере, дихотомију присећања и понављања, стрепњу, бесконачну квалитативно разликовање, веру као страст и три етапе на животном путу. Кјеркегор је писао на данском и рецепција његовог дела је у почетку била ограничена на Скандинавију, али су до краја 20. века његови списи преведени на француски, немачки и друге главне европске језике. До средине 20. века, његова мисао је извршила значајан утицај на филозофију,[19] теологију[20] и западну културу.[21]