Филозофија религије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Филозофија религије (лат.religare-везати, повезати) је грана филозофије која се бави испитивањем централних тема и појмова укључених у религијску традицију, религијских проблема и појмова[1] (нпр. постојање, нужност, судбина, стварање, грех, правда, милост, искупљење, бог[2]) и њиховим значајем за филозофију.[3]
Филозофија религије разматра питања која се тичу постојања Бога, бесмртности душе, проблема зла и патње. Она укључује све кључне области филозофије: метафизике, епистемологије, логике, етиke и теорије вредности, филозофију језика, филозофију науке, права, социологије, политике, историје итд. Филозофске расправе о таквим темама датирају из античких времена и појављују се у најранијим познатим текстовима који се тичу филозофије. Област је повезана са многим другим гранама филозофије, укључујући метафизику, епистемологију и етику.[4]
Филозофија религије се разликује од религијске филозофије по томе што настоји да расправља о питањима која се тичу природе религије као целине, уместо да испитује проблеме које доноси одређени систем веровања. То могу непристрасно спроводити они који се идентификују као верници или неверници.[5]