Краљевина Енглеска (енгл.) назив је за државу за која је постојала на подручју северозападне Европе од 927. до 1707. На свом врхунцу Краљевина Енглеска је под својом влашћу држала две трећине Британије — подручје које одговара територији данашње Енглеске и Велса — као и оближња острва, не рачунајући мање прекоморске поседе и колоније успостављене у 16. и 17. веку.
Краљевина Енглеска своје порекло води од држава које су током Велике сеобе народа у 5. веку почели успостављати германски досељеници у Британију, међу којима су се највише истицали Англи, Саси и Јити, а који ће касније бити познати под заједничким именом Англосаксонци, односно преци данашњих Енглеза. Међу тим државама (касније познатим као хептархија) до краја 9. века највише је ојачао Весекс чији ће владари отпочети процес уједињења, довршен 927. године под краљем Етелстаном Сјајним.[1] Године 1066. Енглеску су освојилиНормани чији се вођа, војвода Виљем Освајач, прогласио новим енглеским краљем, али и започео нова освајања,[2] која су до 1283. под власт Краљевине Енглеске подвргле суседни Велс (који је задржао одређену аутономију, првенствено у правним питањима, све до 16. века). На северу је, пак, успостављена граница са Краљевином Шкотском.
Енглеске округе су основали Нормани, у већини случајева на основу ранијих области које су основали Англосаксонци. Они су престале да се користе за административне сврхе тек стварањем административних округа 1889. године.[3]
За разлику од делимично самоуправних општина које су покривале урбана подручја, окрузи средњовековне Енглеске постојали су првенствено као средство за спровођење власти централне владе, омогућавајући монарсима да врше контролу над локалним областима преко својих изабраних представника – првобитно шерифа, а касније лорд-поручника – и њихови подређених мировних судија.[4] Окрузи су у почетку коришћене за спровођење правде, прикупљање пореза и организацију војске, а касније за локалну управу и избор парламентарног представника.[5] Неким периферним окрузима с времена на време је даван палатински статус са неким војним и централним владиним функцијама које су биле поверене локалном племићу или бискупу. Последњи такав, палатински округ у Дараму, није изгубио овај посебан статус све до 19. века.
Иако је цела Енглеска била подељена на округе у време норманског освајања, неке грофовије су формиране знатно касније, све до 16. века. Због различитог порекла округи су се значајно разликовали по величини. Границе округа су биле прилично статичне између Закона у Велсу из 16. века и Закона о локалној управи из 1888. године.[6] Свака област је била одговорна за прикупљање пореза за централну владу; за локалну одбрану; и за правосуђе, преко поротних судова.[7]
Stenton, Frank (2001). Anglo-Saxon England (3rd изд.). Oxford University Press. стр.340. ISBN9780192801395.; Reuter, Timothy, ур. (1995). The New Cambridge Medieval History. 3. Oxford University Press. стр.496. ISBN9780521364478. „His charters indicate that he was regarded henceforth as rex Anglorum ('king of the English')”; Fryde, E.B.; Greenway, D.E.; Porter, S.; Roy, I., ур. (1996). Handbook of British Chronology (3rd изд.). Cambridge University Press. стр.25. ISBN9780521563505.
Brooke, Christopher; Keir, Gillian (1975). London, 800–1216: The Shaping of a City. University of California Press. ISBN9780520026865. „...rivalry between City and government, between a commercial capital in the City and the political capital of quite a different empire in Westminster.”
„Vision of Britain”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2017. г. Приступљено 19. 10. 2006.CS1 одржавање: Формат датума (веза) – Type details for ancient county..; Youngs, Frederic A Jr. (1979). Guide to the Local Administrative Units of England, Vol.I: Southern England. London: Royal Historical Society. стр.xii—xiii. ISBN978-0-901050-67-0. „'Ancient County: Counties are geographic entities whose origins reach back into the pre-Conquest period. They were derived either from Anglo-Saxon kingdoms whose size made them suitable administrative units when England was unified in the tenth century, or as artificial creations formed from larger kingdoms. The number of 'shires' (the Anglo-Saxon term) or 'counties' (Norman term) varied in the medieval period, particularly in the north of England.”
Carey, Hilary M. (2011). God's Empire: Religion and Colonialism in the British World, c.1801–1908. Cambridge University Press. стр.41. ISBN978-1-139-49409-0. Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
Bartlett, Robert (2002). England under the Norman and Angevin kings: 1075–1225. Oxford University Press.
Harris, B. E.; Thacker, A. T. (1987). The Victoria History of the County of Chester. (Volume 1: Physique, Prehistory, Roman, Anglo-Saxon, and Domesday). Oxford: Oxford University Press. ISBN0-19-722761-9.
Morgan, P. (1978). Domesday Book Cheshire: Including Lancashire, Cumbria, and North Wales. Chichester, Sussex: Phillimore & Co. Ltd. ISBN0-85033-140-4.
Phillips, A. D. M.; Phillips, C. B. (2002). A New Historical Atlas of Cheshire. Chester, UK: Cheshire County Council and Cheshire Community Council Publications Trust. ISBN0-904532-46-1.
Harvey, Sally (2014). Domesday: Book of Judgement. Oxford: Oxford University Press. ISBN978-0-19-966978-3.
Holt, J. C. (1987). Domesday Studies. Woodbridge, Suffolk: The Boydell Press. ISBN0-85115-263-5.
Keats-Rohan, Katherine S. B. (1999). Domesday People: A Prosopography of Persons Occurring in English Documents, 1066–1166 (2v). Woodbridge, Suffolk: Boydell Press.
Lennard, Reginald (1959). Rural England 1086–1135: A Study of Social and Agrarian Conditions. Oxford: Oxford University Press. ISBN0-19-821272-0.
Roffe, David (2007). Decoding Domesday. Woodbridge, Suffolk: The Boydell Press. ISBN978-1-84383-307-9.
Roffe, David; Keats-Rohan, Katharine (2016). Domesday Now: New Approaches to the Inquest and the Book. Woodbridge, Suffolk: The Boydell Press. ISBN978-1-78327-088-0.
Darby, Henry C. (2003). The Domesday Geography of Eastern England. Domesday Geography of England. 1 (revised 3rd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN0521893968.
Darby, Henry C.; Terrett, I. B., ур. (1971). The Domesday Geography of Midland England. Domesday Geography of England. 2 (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN0521080789.
Darby, Henry C.; Campbell, Eila M. J., ур. (1961). The Domesday Geography of South-East England. Domesday Geography of England. 3. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN0521047706.
Darby, Henry C.; Maxwell, I. S., ур. (1977). The Domesday Geography of Northern England. Domesday Geography of England. 4 (corrected изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN0521047730.
Darby, Henry C.; Finn, R. Welldon, ур. (1979). The Domesday Geography of South West England. Domesday Geography of England. 5 (corrected изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN0521047714.
McDonald, John; Snooks, G. D. (1985). „Were the tax assessments of Domesday England artificial?: the case of Essex”. Economic History Review. n.s. 38 (3): 352—72. JSTOR2596992. doi:10.2307/2596992.
Sawyer, Peter, ур. (1985). Domesday Book: a reassessment. London: Edward Arnold. ISBN0713164409.