Корсаковљев синдром
From Wikipedia, the free encyclopedia
Корсаковљев синдром је поремећај који се састоји у деменцији (пропадању свих психичких функција) и полинеуропатији (слабост и бол мишића екстремитета) изазваној хроничном и прекомерном употребом алкохола и смањеним уносом хране. Везује се за недостатак уноса витамина Б1, стрес и својства алкохола да умањује апсорцију овог витамина.[1][2][3][4]
Корсаковљев синдром | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | психијатрија |
МКБ-10 | F106 |
МКБ-9-CM | 291.1, 294.0 |
DiseasesDB | 14107 |
eMedicine | med/2405 |
MeSH | D020915 |
Овај поремећај јавља се услед оштећења таламуса код око 2% алкохоличара. Неки аутори тврде да се чешће јавља код жена, што није доказано. Корсаковљев синдром чине: амнезија (антероградна и ретроградна амнезија), дезоријентација, апатија, неспособност учења и склоност конфабулацији, поремећаји опажања, вербално-моторна слабост.[5][6]
Уколико се Корсаковљевом синдрому придружи Верникеова енцефалопатија настаје Вернике-Корсаков синдром. Иако случајеви Корсаковљевог синдрома могу бити врло чисти, они се чешће проширују и на подручја изван памћења и повезани су са оштећењима фронталног режња, тако да могу да доведу до општих интелектуалних дефицита. Синдром је добио назив према руском неуропсихијатру Сергеју Корсакову.