Синдром
From Wikipedia, the free encyclopedia
Синдром, етимолошки од Грчке речи (грч. ), (лат. ), је у клиничкој медицини, психијатрији и клиничкој психологији, скуп међусобно повезаних симптома који чине једну кохерентну нозолошку целину (нпр. анксиозно-депресивни синдром, параноидни синдром, Корсаковљев синдром).[1] У психологији личности и социјалној психологији, синдром означава склоп емпиријски и смисаоно повезаних црта личности које се јављају заједно у некој личности и образују одређену релативно чврсту структуру. Синдром у медицини обично чини најмање три симтома, међусобно повезаних који се увек јављају заједно (тзв. клинички тријас симптома), али их може бити и више.[2]
Реч потиче од грчког σύνδρομον, што значи „подударност“.[3]:1818 Када је синдром упарен са одређеним узроком, то постаје болест.[4] У неким случајевима, синдром је толико блиско повезан са патогенезом или узроком да се речи синдром, болест и поремећај на крају користе синонимно. Ова замена терминологије често збуњује стварност и значење медицинских дијагноза.[4] Ово се посебно односи на наследне синдроме. Отприлике једна трећина свих фенотипова који су наведени у OMIM-у описани су као дисморфни, што се обично односи на гешталт лица. На пример, Даунов синдром, Волф-Хиршхорнов синдром и Андерсен-Тавилов синдром су поремећаји са познатом патогенезом, тако да је сваки више од скупа знакова и симптома, упркос номенклатури синдрома. У другим случајевима, синдром није специфичан само за једну болест. На пример, синдром токсичног шока може бити узрокован разним токсинима; премоторни синдром може бити узрокован различитим лезијама мозга; а предменструални синдром није болест већ једноставно скуп симптома.