![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Ovg1912.018.jpg/640px-Ovg1912.018.jpg&w=640&q=50)
Клименти
From Wikipedia, the free encyclopedia
Клименти (од израза "Клементи"[1]) или Кељменди (алб. ), област је у Албанији (алб. ) и назив истоименог племена чији припадници живе у Албанији, Црној Гори, Хрватској и српској аутономној покрајини Косово и Метохија.[2] Породице Климента се у Црној Гори могу наћи у Гусињу, Плаву и Скадарској Крајини, а у Србији у Ругови у Метохији и Санџаку. Племе је подељено на четири већа братства (Селца, Никчи, Вукељ и Боге).[3] Име Клименти доводи се у везу с старом византијском тврђавом „” на путу између града Скадра и Призрена, док се за други назив Клементинци сматра да долази од имена папе Клемента, због њихове привржености католицизму.[4] Његов култ су Клименти неговали у свом матичном подручју, саградивши му цркве у Шпаћи и Хртковцима. По једном српском путописцу који је посетио Клименте 1842. године, они имају старо - шпанско порекло ("испанско"), мада како наводи ови немају сличности. Аутор се позива на неке римске "историописце". Они су се давно преселили на Балкан, а најстарији познати њихов вођ био је Вуле. Од потомака његових синова: Пеп-Вула, Двец-Вула и Цек-Вула произашла су три знатна племена тог народа. Иако су "западне вере" држе се одвојено од католика и муслимана. Сваки носи по два имена; једно турско а друго латинско, као на пример њихов у то време војвода Турк-Вуксани из села Вукли, међу Васојевићима.[5]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Ovg1912.018.jpg/640px-Ovg1912.018.jpg)
Према истраживањима једног од првих албанолога Франса Барона Нопча, Кељменди су били најбројније и најзначајније племе у северној Албанији, такође познато и по својој ратничкој нарави - посебно против страних окупатора. Од свих племена у северној Албанији племе Клименти су били једно од најпознатијих племена. Заиста, у средњем веку, планине западно од Пећи често су називане "планине Кељмендија". Аустроугарски конзул у Скадру, Фридрих Липх, Ритер фон Линдбург (1834—88) је 1878. године описао племе "Кељменди" као једно од најјачих албанских католичких племена.[6] Едит Дурам је племе Клименти описала као племе Клименти "најфиније и најинтелигентније од свих племена у Албанији".[7] Клименти су били познати у северној Албанији по свом јунаштву, херојству, о чему говори и стара албанска изрека: "Мудрост Гашија, обазривост Краснића, бес Бериша, јунаштво Кељмендија, лукавост Шаља и змија у трави као Тачи."[8]
Клименти говоре гегијски дијалект албанског језика, као и већина становништва у северној Албанији. Постоје извори који наводе да су Клименти српског порекла.[9][10][11] Тако писар Конзулата Краљевине Србије у Приштини Иван Иванић у писму конзулу Симићу од 24.12.1898. пише између осталога и то да су бегови, који по своме казивању спадају у племе Клименте, заправо поарбанашени Срби, који су и тада очували свој матерњи српски језик.[12]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/1/11/Albanska_plemena.jpg/320px-Albanska_plemena.jpg)
Према историчару Рајку Веселиновићу (књига Историја српског народа), 1739. године је 3.000 католичких породица из Климената отишло са Косова у бекство. Већина њих се одселила у Никинце и у Хртковце, у данашњу Војводину, али су се неки населили испод планине Рудник у Шумадији. Академик САНУ Мита Костић у „Политици” 21. маја 1923. године у тексту „Арнаути у Срему” такође каже да су се католички Клименти населили испод планине Рудника и Авале.