From Wikipedia, the free encyclopedia
Кампомелични синдром (акромим КМС- чији је назив изведен од енгл. речи сampo (савијен) - melia (удови)) или кампомелична дисплазија је редак генетски поремећај који утиче на развој скелета, репродуктивног система и лица.[1] Симптоми кампомеличне дисплазије могу укључивати савијане ноге, ишчашене кукове, мала плућа и груди и спољашње гениталије које не изгледају јасно мушко или јасно женско (двосмислене гениталије). Поред тога, новорођенчад са кампомеличном дисплазијом имају карактеристичне црте лица укључујући малу браду са расцепом непца, истакнуте очи, равно лице и велику главу. Многа одојчад умира у раном добу због проблема са дисањем.[2][3]
Кампомелични синдром | |
---|---|
Ово стање се наслеђује на аутозомно доминантан начин | |
Специјалности | генетика |
Кампомелична дисплазија обично је резултат нове генетске промене (варијанте ДНК) у гену СОКС9 или близу њега. Дијагноза се заснива на физичким налазима и налазима рендгенских снимака (рендгенске графије) и може се потврдити генетским тестирањем.[4]
Лечење је усмерено на превенцију и/или управљање познатим симптомима и компликацијама повезаних са овим стањем.[3][5][6][2]
Акампомелична дисплазија — Кампомелична дисплазија — Кампомелични патуљасти раст — Синдром мутацијсе SRY-Box 9, SOX9 гена — CMDI
Почетком 20. века у литератури су се појавили спорадични извештаји о кампомеличној дисплазији, заједно са извештајима о другим ентитетима, под термином „урођено савијање дугих костију“.[1]
Године 1970. Spranger et al. сматрали су да је кампомелична дисплазија посебни ентитет,[7] који треба разликовати од класичног камптомеличног синдрома. Изрази camptomelic и campomelic се у литератури од тог времена користе наизменично.[8]
Свако од нас наслеђује гене од својих родитеља. Они нашем телу дају упутства која утичу на наше здравље, изглед и понашање. Генерално, свака особа има две копије сваког гена.[9] Један примерак је наслеђен од мајке, а други од оца. Према томе генетске болести су одређене комбинацијом гена за одређену особину који се налазе на хромозомима добијеним од оца и мајке.[10]
Кампомелични синдром је генетски поремећај који настаје услед мутације (промене) у једној копији гена познатог као СОКС9. Већина случајева су нови у породици и не преносе их родитељ. Ово је резултат нове мутације која се случајно догоди у јајној ћелији или сперми која је створила дете.
Кампомелични синдром се наслеђује као аутозомно доминантно стање. То значи да:[9]
Морбидитет/морталитет
Кампомелични синдром је ретка болест чија је инциденција 0,05–1,6 на 10.000, живорођене деце. У медицинској литератури је пријављено приближно сто случајева овог поремећаја.[11]
Ова обично смртоносна конгенитална дисплазија скелета је са скоро тоталном смртношћу у неонаталном периоду.[4] Већина пацијената са кампомеличном дисплазијом умрла је у неонаталном периоду услед тешког респираторног дистреса који би могао бити последица трахеомалације.[12]
Полне разлике
Кампомелични синдром је редак поремећај за који се сматра да погађа жене два пута чешће него мушкарце. Ови бројеви можда нису тачни јер неки пацијенти са овим поремећајем имају повезану промену пола и грешком су идентификовани као супротни пол.[11]
Некада се сматрало да је кампомелични синдром наслеђен као аутозомно рецесивна генетска особина, али се више не сматра да је то истина. Молекуларно генетичко истраживање је показало да промена (мутација) у једној копији гена СОКС9 на хромозому 17 или поремећај у регулацији овог гена изазива кампомелични синдром.[13] Регулација СОКС9 гена је понекад поремећена преуређивањем гена на хромозому 17 (транслокација).[13]
Сада се верује да се кампомелични синдром наслеђује као аутозомно доминантна особина. Пријављене су неке породице у којима је погођено више деце, али оба родитеља нису погођена. Ово може бити због тога што један родитељ има мешавину сперматозоида или јајних ћелија са нормалним и абнормалним СОКС9 генима (гонадни мозаицизам).[13] Као резултат тога, једно или више деце овог родитеља може наследити мутацију гена и показати поремећај иако родитељ нема очигледне симптоме.[14]
Генетске болести су одређене комбинацијом гена за одређену особину који се налазе на хромозомима добијеним од оца и мајке.[10]
Рецесивни генетски поремећаји настају када појединац наследи исти абнормални ген за исту особину од сваког родитеља. Ако појединац добије један нормалан ген и један ген за болест, особа ће бити носилац болести, али обично неће показивати симптоме. Ризик за два родитеља носиоца да оба пренесу дефектни ген и, према томе, имају оболело дете је 25% са сваком трудноћом. Ризик да имате дете које је носилац као и родитељи је 50% са сваком трудноћом. Шанса да дете добије нормалне гене од оба родитеља и да буде генетски нормално за ту одређену особину је 25%. Ризик је исти за мушкарце и жене.[15]
Доминантни генетски поремећаји настају када је за појаву болести неопходна само једна копија абнормалног гена. Абнормални ген може бити наслеђен од било ког родитеља или може бити резултат нове мутације (промене гена) код оболеле особе. Ризик од преношења абнормалног гена са погођеног родитеља на потомство је 50% за сваку трудноћу, без обзира на пол детета.[16]
Знаци и симптоми који карактеришу клиничку слику кампомеличног синдром су:[14]
Многа беба са кампомелични синдромом се рађа и са Пјер Робеновим синдром, урођеном маном, које ако се појављују заједно, карактерише:[18]
Други симптоми који се могу јавити код неких пацијената са кампомеличним синдромом су:[17]
Неке бебе имају савијене кости током пренаталног периода које могу бити кратке од рођења, док се друге рађају нормалне дужине. Генерално, људи са кампомеличним синдромом могу такође имати савијене дуге кости руку и ногу. Ово се обично више види на ногама а ретко на рукама. Зглобови кука су нестабилни и лако се померају.[9]
Кампомелична дисплазија се може дијагностиковати пре или после рођења.[9]
Дијагноза пре рођења
Пре рођења, кампомелична дисплазија се може дијагностиковати тестирањем ДНК узете из фетуса. Ово се може добити на један од следећих начина:[9]
Ове методе се користе за високоризичне трудноће, на пример ако родитељи имају још једно дете са дијагнозом кампомелична дисплазија или један од родитеља има кампомелична дисплазија.[9]
Да би пацијенти били подобни за ово тестирање, мора бити позната мутација гена СОКС9 одговорног за изазивање кампомеличне дисплазија у породици. То значи да се генетско тестирање (тест крви) мора урадити на особи у породици са кампомелична дисплазија.[9]
Кампомелична дисплазија се понекад може дијагностиковати ултразвуком у трудноћи. Међутим, нормалан ултразвук не гарантује да беба неће имати кампомеличну дисплазију.[9]
Дијагноза након рођења
Након рођења, дијагноза ЦД-а се заснива на рендгенском снимку, физичком прегледу, а на основу клиничких и радиолошких карактеристика.[19][20] (кичме, карлице, грудног коша, доњих екстремитета и стопала), ултразвука бубрега и срца.
ДНК анализа крви може потврдити присуство мутације у гену SOX9.[13]
Симптоми следећих поремећаја могу бити слични симптомима кампомеличног синдрома. Поређења могу бити корисна за диференцијалну дијагнозу:[21]
Механичка вентилација
Терапија респираторних симптома састоји се од механичке вентилације или физичке подршке дисању (уз помоћ респиратора и тзв. ПЕЕП-позитивног притиска на крају издисаја).
Ортопедски третман, укључујући операцију, која може помоћи у ублажавању озбиљних деформитета костију. Закривљеност тибије се најчешће исправља спонтано. Дислокације кука и стопала збрињавају ортопедски хирурзи. Они често захтевају употребу удлага, гипса и понекад хируршку интервенцију.[9]
Постоји и могућност промене пола особе која је генетски мушка, а рођена је са женским гениталијама.
Када унутрашње гениталије не одговарају саставу хромозома, полне жлезде (тестиси или јајници) се понекад уклањају. То је зато што постоји повећан ризик од развоја рака (који се назива гонадобластом) касније у животу.
Други облик лечења је помоћни уређај или протеза са могућношћу проширења (VEPTR – Vertical Expandable Prosthetic Titanium Rib), који се користи код деце за лечење синдрома грудне инсуфицијенције (урођене болести са озбиљним деформитетима грудног коша, кичме, ребара, који последично доводе до абнормалног дисања и развоја плућа).[24]
Овај вертикално постављен уређај користи дистракцију да индиректно издужи кичму и грудни кош, стабилизујући прогресију деформитета кичме уз очување раста кичме. Деформитет торакалне кичме и зида грудног коша су обично повезани; стога, продужавање зида грудног коша ће повећати расположиви простор за плућа и побољшати респираторну механику код пацијената са раном појавом сколиозе. Дужина протезе се може прилагодити расту пацијента.[24]
Тим специјалиста који се зове краниофацијални тим брине о деци са расцепом непца (отвором на крову уста). Расцеп непца се обично лечи операцијом затварања отвора на крову уста.[9]
Деца са кампомеличним синдромом захтевају периодичне процене слуха да би се пратило свако погоршање слуха. Нека деца могу имати користи од ношења слушних апарата.[9]
Амерички национални институти за здравље који ради на истраживања урођених мана и њихових узрока, гренјутно ради и на пројекту под називом Људски геном, који има за циљ да мапира (означи) сваки ген у људском телу и открије зашто понекад гени не функционишу како би требало. Свако ново сазнање из овог и других истраживања требало би да омогући превенцију и лечење генетских болести укључујући и Кампомелични синдром у будућности.
Генетско саветовање може бити од користи и пацијентима и њиховим породицама. Остали облици лечења су симптоматски и подржавајући.[25]
Тачан начин наслеђивања је контроверзан (аутозомно рецесиван/доминантни), али хромозомска абнормалност у 17q доводи до абнормалности у формирању хрскавице. Код две трећине оболелих особа са кариотипом 46, XY, описан је преокрет између мушког и женског пола.[26]
Кампомелични синдром треба разликовати од танатофорне дисплазије у којој је рендгенски снимак имао класично закривљену бутну кост у облику телефонске слушалице.[1]
Као и у случају других неонаталних смртоносних аутозомно доминантних поремећаја за које се сматрало да су аутозомно рецесивни (нпр лат. osteogenesis imperfecta congenita), родитељи новорођенчади са кампомеличном дисплазијом су вероватно често били одвраћани од даљег рађања деце, иако код новог мутационог догађаја постоји низак ризик од рецидива у наредним трудноћама.[27]
У више од половине случајева, смрт се јавља у неонаталном периоду услед респираторног дистреса, углавном због мале величине грудног коша или недовољног развоја трахеје и других структура горњих дисајних путева.[28]
Међу преживелима од Кампомелични синдром, скелетне малформације се временом мењају и укључују погоршање сколиозе или кифозе што доводи до смањења величине трупа у односу на дужину удова.[28]
Неуролошка оштећења се такође често виде укључујући компресију кичмене мождине и глувоћу. Чак и међу онима који су преживели пренатални период, пацијенти са Кампомеличним синдромом имају скраћени животни век због доживотних респираторних проблема.[28]
Они пацијенти са нејасним гениталијама или променом пола при рођењу, наравно, одржавају то стање и или су стерилни или имају смањену плодност.[28]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.