Индира Ганди
From Wikipedia, the free encyclopedia
Индира Пријадаршини Ганди (енгл. , хинд. ; 19. новембар 1917 — 31. октобар 1984) била је индијска политичарка и државница.
Индира Пријадаршини Ганди | |
---|---|
Датум рођења | (1917-11-19)19. новембар 1917. |
Место рођења | Алахабад, Британска Индија |
Датум смрти | 31. октобар 1984.(1984-10-31) (66 год.) |
Место смрти | Њу Делхи, Индија |
Универзитет | Универзитет у Оксфорду, Somerville College |
Деца | Раџив Ганди и Санџај Ганди |
Политичка странка | Индијски национални конгрес |
Потпис |
Она је трећи по реду премијер Индије, у два мандата: од 1966. године до 1977. године, па поново од 1980. године до 1984. године[1] те једна од водећих личности Покрета несврстаних, као и једна од најистакнутијих политичких фигура друге половине двадесетог века чија је контроверзна политичка каријера завршила атентатом у 66. години живота, који су извели сикијски завереници.[2][3] Индира Ганди важи за једну од најутицајнијих и најмоћнијих жена које су имале власт у светској историји. Била је прва и до сада једина жена Премијер у Индији. Била је и лидер Индијског националног конгреса.
Као премијерка, Ганди је била познат по својој политичкој непопустљивости и централизацији власти без преседана. Године 1967. предводила је војни сукоб са Кином у којем је Индија успешно одбила кинеске упаде на Хималајима.[4] Године 1971. ушла је у рат са Пакистаном у знак подршке покрету за независност и рату за независност у Источном Пакистану, што је резултирало победом Индије и стварањем Бангладеша, као и повећањем утицаја Индије до тачке у којој је постала једина регионална моћ у Јужној Азији. Гандијева владавина је довела до тога да се Индија приближи Совјетском Савезу потписивањем уговора о пријатељству 1971. године, при чему је Индија добила војну, финансијску и дипломатску подршку од Совјетског Савеза током сукоба са Пакистаном исте године.[5] Упркос томе што је Индија била на челу покрета несврстаних, Ганди је усмерила политику земље да Индију постане један од најближих савезника Совјетског Савеза у Азији, при чему су Индија и Совјетски Савез често подржавали једни друге у проки ратовима и у Уједињеним нацијама.[6] Позивајући се на сепаратистичке тенденције и као одговор на позив на револуцију, Ганди је увела ванредно стање од 1975. до 1977. током којег су основне грађанске слободе суспендоване, а штампа цензурисана. У том периоду почињена су широко распрострањена зверства.[7] Ганди се током свог трећег премијерског мандата суочила са растућим сепаратизмом Сика; као одговор, наредила је операцију Плава звезда, која је укључивала војну акцију у Златном храму и резултирала крвопролићем и стотинама убијених Сика. Дана 31. октобра 1984. године, убили су је њени телохранитељи, од којих су обојица били етнички Сики који су тражили одмазду за догађаје у храму.
Индира Ганди је упамћена као најмоћнија жена на свету током свог мандата.[8][9][10] Њени подржаваоци истичу њено вођство током победа над геополитичким ривалима Кином и Пакистаном, Зелену револуцију, растућу економију раних 1980-их, и њену кампању против сиромаштва због које је постала позната као „Мајка Индира“ међу сиромашним и слојевима становнштва са села. Међутим, критичари примећују њену ауторитарну владавину Индијом током ванредног стања. Током 2020. године, магазин Time је Ганди прогласио међу 100 жена које су дефинисале прошли век као пандан претходним изборима часописа за човека године.Индира Ганди је 1999. године у онлајн анкети коју је организовао Би-Би-Си проглашена за „жену миленијума“.[11] Године 2020, Ганди је магазин Тајм прогласио међу 100 моћних жена света које су дефинисале прошли век.[12]