19. новембар

19. новембар (19.11.) је 323. дан године по грегоријанском календару (324. у преступној години). До краја године има још 42 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 461 — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера.
• 1493 — Кристифор Колумбо је открио Порторико на свом другом путовању.
• 1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору.
• 1824 — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна.
• 1841 — Основано је Друштво српске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић.
• 1866 — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција.
• 1906 — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ.
• 1942 — Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке.
• 1969 — Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама.
• 1985 — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут.
• 1932 — Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата.
• 1949 — Реније крунисан за кнеза Монака.
• 1952 — Уједињено Краљевство је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.
• 1954 — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком.
• 1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо.
• 1981 — После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача.
• 1990 — Уједињене су две немачке државе настале после слома Нацистичке Немачке у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република.
• 1991 — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва.
• 1995 — Председник Републике Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо.
• 1997 — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 km/h оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.
• 1998 — Почео импичмент против Била Клинтона.
• 2000 — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт.
• 2002 — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.

Рођења

• 1808 — Јанез Блајвајс, словеначки конзервативни политичар, новинар, лекар, ветеринар и јавна личност. (прем. 1881)^[1]
• 1833 — Вилхелм Дилтај, немачки филозоф, историчар, социолог и психолог. (прем. 1911)
• 1887 — Џејмс Бачелер Самнер, амерички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1946). (прем. 1955)
• 1888 — Хосе Раул Капабланка, кубански шахиста. (прем. 1942)
• 1900 — Ана Зегерс, немачка књижевница. (прем. 1983)
• 1901 — Нина Бари, руска математичарка. (прем. 1961)^[2]
• 1911 — Бора Барух, српски сликар и правник, учесник Народноослободилачке борбе. (прем. 1942)
• 1917 — Индира Ганди, индијска политичарка, премијерка Индије (1966—1977, 1980—1984). (прем. 1984)
• 1920 — Џин Тирни, америчка глумица. (прем. 1991)
• 1922 — Рајко Митић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2008)
• 1922 — Бранислав Шошкић, југословенски економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Црне Горе и СР Србије. (прем. 2022)
• 1924 — Вилијам Расел, британски глумац. (прем. 2024)
• 1925 — Зигмунт Бауман, пољски социолог и филозоф. (прем. 2017)
• 1930 — Жижа Стојановић, српска глумица.
• 1933 — Лари Кинг, амерички ТВ и радијски водитељ. (прем. 2021)^[3][4]
• 1936 — Љубиша Самарџић, српски глумац, редитељ и продуцент. (прем. 2017)
• 1938 — Тед Тарнер, амерички медијски магнат.
• 1942 — Калвин Клајн, амерички модни дизајнер.
• 1953 — Роберт Белтран, амерички глумац.
• 1957 — Офра Хаза, израелска музичарка. (прем. 2000)
• 1958 — Чарли Кауфман, амерички редитељ, сценариста, продуцент, драматург и књижевник.
• 1959 — Алисон Џени, америчка глумица.
• 1960 — Милан Делчић Делча, српски музичар, драматург и ТВ водитељ. (прем. 2011)
• 1961 — Мег Рајан, америчка глумица и продуценткиња.
• 1962 — Џоди Фостер, америчка глумица, редитељка и продуценткиња.
• 1964 — Радмило Михајловић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер.
• 1965 — Лоран Блан, француски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1966 — Џејсон Скот Ли, амерички глумац и мајстор борилачких вештина.
• 1969 — Ришар Виренк, француски бициклиста.
• 1976 — Стилијанос Венетидис, грчки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1976 — Алекса Јелић, српски музичар и уметник.
• 1980 — Владимир Радмановић, српски кошаркаш.
• 1981 — Маркус Бенкс, амерички кошаркаш.
• 1983 — Адам Драјвер, амерички глумац.
• 1984 — Линдси Елингсон, амерички модел.
• 1984 — Дамир Кахриман, српски фудбалски голман.
• 1986 — Урош Дувњак, српски кошаркаш.
• 1986 — Милан Смиљанић, српски фудбалер.
• 1987 — Тара Вајт, чешка порнографска глумица.
• 1988 — Харлинсон Пантано, колумбијски бициклиста.
• 1989 — Тајга, амерички хип-хоп музичар и глумац.
• 1989 — Кенет Фарид, амерички кошаркаш.
• 1993 — Сусо, шпански фудбалер.
• 1994 — Немања Вицо, српски ватерполиста.
• 1995 — Абела Дејнџер, америчка порнографска глумица.

Смрти

• 1226 — Фрањо Асишки, италијански фратар. (рођ. 1182)
• 1828 — Франц Шуберт, аустријски композитор. (рођ. 1797)
• 1855 — Михаљ Верешмарти је био значајан мађарски песник и драматург.
• 1977 — Велибор Глигорић, српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности.
• 2014 — Мајк Николс, амерички режисер, сценариста и продуцент. (рођ. 1931)
• 2017 — Јана Новотна, чешка тенисерка. (рођ. 1968)
• 2023 — Розалин Картер, прва дама Сједињених Америчких Држава (1977−1981). (рођ. 1927)

Празници и дани сећања

• Дан Српске академије наука и уметности

Српска православна црква данас слави

• Свети Павле Исповедник, патријарх цариградски
• Преподобни Варлам Хутински
• Спомен падања пепела из ваздуха
• Свети преподобни Лука
• Свети Герман, архиепископ казански
• Свети преподобни Лука печерски
• Свети Димитрије, епископ кигиријски
• Свети преподобни и блажени Павле, Христа ради јуродиви
• Свети мученик Никандар

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 64.
2. Spetich, Joan; Cameron, Douglas E. (1987). „Nina Karlovna Bari”. Ур.: Grinstein, Louise S.; Campbell, Paul J. Women of Mathematics: a Biobibliographic Sourcebook. New York: Greenwood Press. стр. 6. ISBN 978-0-3132-4849-8.
3. „Larry King: US talk show host dies weeks after testing positive for COVID-19”. Sky News (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.
4. „Five interesting things about Larry King”. AP NEWS. 19. 11. 2018. Приступљено 3. 1. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)