Западноевропска унија

Западноевропска унија (енгл. , фр. ) је европска одбрамбрена и сигурносна организација основана Бриселским споразумом из 1948. године о 50-годишњем савезу против оружаних напада у Европи и о економској, социјалној и војној сарадњи, што се сматра заметком НАТО пакта и Европске уније.^{[1][2][3][4][5]}

Западноевропска унија
Застава
Чланство:10 чланица 5 посматрача 6 придружених чланица 7 придружених партнера
Историја
— Оснивање		Бриселски споразум (17. марта 1948)
— Укидање		Лисабонски споразум (17. марта 2010)

Надлежности Западноевропске уније, ступањем на снагу Лисабонског споразума прелазе на ЕУ. Уговор о ЗЕУ је укинут у марту 2010. године, а она у потпуности престаје са радом до јула 2011. године.^[6]

Бриселски споразум

Бриселски споразум је потписан од стране Уједињеног Краљевства, Француске, Белгије, Луксембурга и Холандије 17. марта 1948. Споразум је обухватао заједничку одбрамбену стратегију, као и екомоско-културну сарадњу. 1954. примљене су и Западна Немачка и Италија. Циљ организације је:

• да пружи помоћ међу чланицама у случају агресије
• да промовише заједништво Европе

Покренути су потези око делимичног спајања Западноевропске уније у Заједничку спољну и инострану агенцију Европске уније:

• 20. новембра 1999, Хавијер Солана, високи представник Заједничке иностране и сигурносне агенције ЕУа, је такође постављен за генералног секретара Западноевропске уније. На челу је обе организације са овлашћењима да овлашћена ЗЕУ пребаци Европској унији.
• Петерсберски задатак који је донела ЗЕУ 1992. године, а који је ступио на снагу 1997. на самиту у Амстердаму ЕУа, који је постао основа за Инострану и сигурносну агенцију Европске уније, који је имао задатак заједничке политике око хуманитарних акција, заједничка борба у случају криза, као и за мирнодобне акције.
• Институт за безбедносне студије Европске уније (The European Union Institute for Security Studies - EUISS) и Сателитског центра Европске уније (European Union Satellite Centre - EUSC) су заједно настале од делова ЗЕУ, од Институт за безбедносне студије Западноевропске уније и Сателитског центра Западноевропске уније.

Наводно пуно стапање се требало десити 2000. године, али од 2004. године ЗЕУ и даље постоји. 21. јуна 2001, Хавијер Солана је изјавио да нема разлога зашто би постојећи статус земаља које учествују у ЗЕУ мењати.

Председништво

Западноевропска унија има ротирајуће председништво на шест месеци. Земља која је председавајућа Европском унијом је такође председавајућа и Западноевропске уније. Када држава која није чланица Западноевропске уније постане председавајуча ЕУом, тада претходна земља која је чланица обе организације наставља обављати функцију председника. Од 1. јула 2005. председавајућа је Уједињено Краљевство, пошто је од 1. јануара 2006. председавајућа Аустрија, као и Финска од 1. јула 2006, која исто није пуна чланица уније.

Еурофор

Еурофор је борбена јединица Западноевропског савеза која је постала борбена у јуну 1998. године.

На савету министара уније 15. маја 1995. у Лисабону. Делегација ЕУРОФОРа је настала од земаља Француске, Италије, Шпаније и Португалије.

Чланство

Земље чланице: Све земње су чланице Европске уније и НАТО савеза. Ово су једине чланице које има пуноправно право гласа.  Белгија  Италија  Луксембург  Немачка  Уједињено Краљевство  Француска  Холандија  Шпанија (од 27. марта 1990)  Португалија (од 27. марта 1990)  Грчка (од 1995) Земље посматрачи: Државе Европске уније, али не и НАТО савеза. 1  Данска  Ирска  Аустрија (од 1995)  Шведска (од 1995)  Финска (од 1995) 1 Данска је изузетак. Према Мастрихтски споразумом, 1992, Данска је потписала да неће учествовати у војним и сигурносним акцијама Европске уније. Због свог чланства у обе организације добила је место посматрача.

Придружене чланице: Државе чланице НАТО савеза, али не и Европске уније, од тада Пољска, Мађарска и Чешка су постале чланице Европске уније)  Исланд  Норвешка  Турска  Мађарска (од 1999)  Пољска (од 1999)  Чешка (од 1999) Придружене партнерске земље: Државе који пре нису биле чланице ниједне организације, а које су од 2004 чланице НАТО савеза, као и Европске уније (сем Румуније и Бугарске чије се чланство у ЕУ очекује 2007)  Естонија  Летонија  Литванија  Словачка  Словенија  Бугарска  Румунија

Референце

1. Hansard extract Архивирано на сајту (3. март 2016) 18 February 1957
2. Duke, Simon (2000). The elusive quest for European security: from EDC to CFSP. Basingstoke, UK: Palgrave Macmillan. стр. 13—14. ISBN 978-0-312-22402-8.
3. „Did you know that Europe already had a defensive military alliance prior to NATO?”. Allied Command Operations (ACO). NATO. 2010. Архивирано из оригинала 21. 09. 2015. г. Приступљено 08. 8. 2010.
4. Kaplan, Lawrence S. (2007). NATO 1948: the birth of the transatlantic Alliance. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield Publishers, Inc. стр. 139—165. ISBN 978-0-7425-3917-4. Приступљено 08. 8. 2010.
5. „Brussels Treaty Organisation (Resolution)”. Hansard. London: House of Commons of the United Kingdom. 565. 18. 2. 1957. cc19-20W. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2010.
6. Statement of the Presidency of the Permanent Council of the WEU on behalf of the High Contracting Parties to the Modified Brussels Treaty – Belgium, France, Germany, Greece, Italy, Luxembourg, The Netherlands, Portugal, Spain and the United Kingdom Архивирано на сајту (10. октобар 2017), WEU 31 March 2010

Литература

• „The Western Union and its Defence Organization”. Royal United Services Institution. Journal. 94 (576): 519—535. 1949. doi:10.1080/03071844909419583.
• Miriam Aziz, (Robert Schumann Centre, European University Institute) Sovereignty Lost, Sovereignty Regained? Some Reflections on the Bundesverfassungsgericht’s Bananas Judgment(PDF) Constitutionalism Web-Papers, ConWEB No. 3/2003,
• Declaration Regarding the Defeat of Germany and the Assumption of Supreme Authority by Allied Powers
• Approval by Western Military Governors: THE BONN CONSTITUTION (BASIC LAW FOR THE FEDERAL REPUBLIC OF GERMANY) 12 May 1949
• Joint Resolution To Terminate the State of War Between the United States and the Government of Germany Public Law 181, 82nd Congress, Approved 19 October 1951
• Ostpolitik: The Quadripartite Agreement 3 September 1971
• Press release issued by the Registrar on the judgement in Prince Hans-Adam II of Liechtenstein v. Germany (application number 42527/98) 12 July 2001 (the judgement)
• „Appendix B—Four powers conference”, Journals of the Senate of Canada - Second session of the twenty-second Parliament (1955), Ottawa, Queen's Printer, 1955, стр. 62a–62f
  • 1. Protocol 1. on the Termination of the Occupation Regime in the Federal Republic of Germany
  • 2. Resume of the Five Schedules Attached to the Protocol on the Termination of the Occupation Regime
  • Declaration of the Federal Republic on Aid to Berlin
  • Convention on the presence of Foreign Forces in the Federal Republic of Germany
  • 5. Three-Power Declaration on Berlin
• „Appendix C—Nine powers conference”, Journals of the Senate of Canada - Second session of the twenty-second Parliament (1955), Ottawa, Queen's Printer, 1955, стр. 62f–62t
  • 1. Declaration involving Italy and the Federal Republic of Germany to accede to the Brussels Treaty
  • 2. Protocol modifying and completing the Brussels Treaty
    • Protocol No. II on Forces of Western European Union
    • Protocol No. III on the Control of Armaments
    • Protocol No. IV on the Agency of Western European Union for the Control of Armaments
  • 3. Letters with reference to the jurisdiction of the International Court of Justice from, respectively, the Governments of the Federal Republic and of Italy to the other Governments signatory of the Protocol Modifying and Completing the Brussels Treaty
    • Reply to the Letters from the Governments of the Federal Republic and of Italy to the Other Governments Signatory of the Protocol Modifying and Completing the Brussels Treaty
  • 4. Resolution on Production and Standardization of Armaments (Adopted by the Nine-Power Conference on 21 October 1954)
• „Appendix D—NORTH ATLANTIC COUNCIL”, Journals of the Senate of Canada - Second session of the twenty-second Parliament (1955), Ottawa, Queen's Printer, 1955, стр. 62t–62II
  • 1 Resolution to Implement Section IV of the Final Act of the London Conference
  • 2. Resolution of Association
  • Declaration by the Government of the Federal Republic of Germany
  • Declaration by the Governments of United States of America, United Kingdom and France
  • 3. Protocol to the North Atlantic Treaty on the Accession of the Federal Republic of Germany
  • 4 Resolution on Hesulis of the Four and Nine Power Meetings (Adopted by the North Atlantic Council on 22 October 1954)
  • Final Act of the London Conference (3 October)
    • Federal Chancellor's List – Declaration by the Powers
    • British Statement
    • Canadian Affirmation
    • German Membership of NATO – Powers' Recommendation
    • Principles of UN Charter – German Acceptance
    • Declaration by the German Federal Republic
    • Declaration by the Governments of U.S.A., U.K. and France
    • European Unity – Close Association of Britain
    • Annex 1. Draft Declaration and Draft Protocol Inviting Italy and the German Federal Republic to Accede to the Brussels Treaty

Спољашње везе

• (језик: енглески) (језик: француски) службени сајт уније
• (језик: енглески) (језик: француски) Скупштина Западноевропске уније