![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7c/Condensador_ceramico.jpg/640px-Condensador_ceramico.jpg&w=640&q=50)
Кондензатор
Električni uređaj koji služi za čuvanje energije na kratko vreme / From Wikipedia, the free encyclopedia
Електрични кондензатор (нем. , према лат. : збити, згуснути) део је (елемент) електричног струјног кола којем је основно својство способност складиштења енергије у облику електричнога набоја раздвојеног прикључењем електричнога напона између две проводне површине (електроде), међусобно одвојене непроводним слојем (електрични изолатор или диелектрик).[1] Та се способност назива електрични капацитет. Кондензатор је електротехнички елемент, који може да сачува енергију у облику електричног поља између две електроде раздвојене изолатором (диелектриком).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7c/Condensador_ceramico.jpg/640px-Condensador_ceramico.jpg)
Електрични капацитет кондензатора сразмеран је диелектричној пермитивности ε изолатора и то је већи што је већа површина електрода, те што је мањи размак међу њима. Тако на пример капацитет плочастог електричног кондензатора :
где је: ε0 - диелектрична константа вакуума , εr - релативна диелектрична пермитивност, то јест релативна диелектрична константа која зависно од својствава материјала одређује колико ће пута капацитет кондензатора с неким диелектриком између плоча бити већи од капацитета кондензатора код којег се између плоча налази вакуум, ε - диелектрична пермитивност (или само пермитивности) материје, - површина две једнако велике металне плоче и - удаљеност између металних плоча.
Електрични кондензатори се разликују према врсти електричног изолатора (на пример ваздух, лискун, уље, папир, пластика, стакло, керамика), те по облику и изведби електрода. У неким се изведбама електроде могу помицати, чиме се мења електрични капацитет (променљиви кондензатори). Врло су великих електричних капацитета кондензатори с проводљивим раствором (електролитом), на граници које се уз електроду хемијски ствара врло танак изолацијски слој. На том се начелу темеље и електрохемијски кондензатори врло великих капацитета – суперкондензатори. Кондензатори се увелико користе у електричним струјним колима: од енергетских кола, преко осцилаторних кола за бежични пренос сигнала, до интегрисаних кола, где електрични кондензатор чини микрометарски танак непроводни слој између два проводна слоја полупроводника. Први описани електрични кондензатор, назван Лајденска боца (1745), својом способношћу складиштења електричне енергије подстакао је развој експеримената с електрицитетом, док је снажна искра настала његовим избијањем дала индикацију потенцијала тада новог облика енергије.[2]
Електрични кондензатор (у електротехници само кондензатор) спремник је статичког електрицитета и енергије електричног поља које настаје у простору између два електрично проводна тела због раздвајања електричног набоја. Карактеристична величина кондензатора је електрични капацитет који се изражава у фарадима (). Како је капацитет од 1 фарада врло велик, кондензатори који се сусрећу у пракси имају много мање капацитете, реда величине 1 – 10 . У електротехници и електроници (где је кондензатор пасивна компонента) постоји потреба за великим распоном капацитета и других радних својстава (пробојни напон, фактор губитака, толеранција, димензије, температурна стабилност), па се производе технолошки различите врсте кондензатора, на пример с фолијама од различитих полимера, керамички, електролитски и тако даље. За потребе подешавања осцилаторних кола, израђују се кондензатори промењивог капацитета, јер се уз непромењив индуктивитет променом капацитета мења резонантна фреквенција осцилаторног кола. Ови кондензатори могу бити намењени учесталом подешавању капацитета (на пример, за промену пријемне фреквенције у радиопријемнику), или за једнократно подешавање резонантне фреквенције осцилаторног кола – тада се називају полупроменљиви или тример-кондензатори. Електрични кондензатор чине два метална тела наелектрисана разноименим набојима истог износа.