![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Dampfturbine_Montage01.jpg/640px-Dampfturbine_Montage01.jpg&w=640&q=50)
Технологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Технологија је употреба знање алата, технике, занатства, система и метода организације. Овим се контролише и прилагођава околина. Технологија је последица развоја науке и инжењерства, иако су неке технологије напредовале и пре развоја ова два концепта. Технологија је термин са етимолошким пореклом у грчком језику од речи (τεχνολογία) — , τέχνη („вештина“) и , "λογία" („наука“). Међутим, стриктна дефиниција је елузивна; технологија се може односити на материјалне објекте, као што су машине, хардвер или алати, али се може односити и на шире теме, као што су системи, методе организовања и технике. Термин се може примењивати генерално или на специфичне области, као што су „конструкциона технологија“, „медицинска технологија“ или „врхунска технологија“.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Dampfturbine_Montage01.jpg/640px-Dampfturbine_Montage01.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/91/Bruce_McCandless_II_during_EVA_in_1984.jpg/640px-Bruce_McCandless_II_during_EVA_in_1984.jpg)
Реч технологија се може односити и на прастаре изуме, као што је точак. Једна друга дефиниција — у употреби у области економије — сматра технологију као актуелно стање наше способности комбиновања материје да би се направили пожељни производи (и наше знање о свему што се може произвести). Следи да се могу видети технолошке промене када се унапреди наше технолошко знање.
Људска раса је почела користити технологију са претварањем богатих природних ресурса у једноставне алате. Праисторијско откриће могућности контролисања ватре је повећало количину расположивих извора хране, а откриће точка помогло је људима у кретању, као и контролисању околине. Технолошка открића, као што су штампарска преса и Интернет, су срушила све баријере у комуникацији, те су омогућила људима да комуницирају један са другим на глобалној скали. Међутим, нису све технологије искориштене у мировне сврхе; развитак оружја са све већом деструктивном моћи текао је кроз историју, од палије[4] до нуклеарног оружја.[5]
Технологија је утицала на друштво на многе начине, и позитивно и негативно. У многим друштвима, технологија је утицала на развитак напреднијих економија, као што је данашња глобална економија, те је омогућило издвајање лежерне класе. Међутим, многи технолошки процеси производе нежељене нус-продукте, који узрокују полуцију, црпљење природних ресурса, као и поремећај Земље и њене животне средине. Разне имплементације нове технологије утичу на вредност друштва, те постављају нова етичка питања.
Отпочеле су разне филозофске дебате о садашњој и будућој употреби технологије у друштву, са неслагањима око тога, да ли технологија унапређује стање човека или га угрожава. Неолудизам.[6][7] и слични покрети критикују употребу технологије у модерном свету, тврдећи да он отуђује људе, те да уништава културу; следбеници идеологија, као што су трансхуманизам[8][9] и технопрогресивизам,[10][11] у развоју технологије виде добробит за људско друштво.
Донедавно се веровало да је развој и примена технологије концепт, који је везан само за људска бића, али недавне научне студије показују да и други примати (као што су шимпанзе), као и неке заједнице делфина, развили једноставне алате, те су научили да пренос то знање на следеће генерације.