Дужина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дужина објекта је највеће растојање измећу његових паралелних ивица. Често се и за тела која су у облику намотаја или савијена, дужином сматра дужина у максимално развијеном стању.[2] Поред дужине, физичка тела у простору карактерише још ширина, што је заправо дужина са стране тела, и висина, где дужина, ширина и висина међусобно граде праве углове. Ове три карактеристике се називају димензије. Дужина је мера за једну димензију.
Дужина | |
---|---|
Уобичајени симболи | |
СИ јединица | метар () |
СИ димензија | |
Екстензивне? | yes |
Дужина тела омогућава да се процени његова величина. Да би се она утврдила, дужина тела се упоређује са дужином мерила или еталона. На пример, дужина зида у метрима је број пута колико се може сместити еталон метра од једне ивице зида до најудаљеније друге. За прецизније мерење, метар се дели на мање јединице, обично на 10 (дециметар), 100 (центиметар), 1000 (милиметар) итд. За веће дужине користе се веће мере, рецимо километар. Дужина се најчешће изражава једначином: ДУЖИНА = МЕРА × ЈЕДИНИЦА МЕРЕ. Дужина физичких објеката није апсолутно непроменљива. Она може зависити од температуре или времена на пример. У одређеним ситуацијама, термин дужина може означавати трајање, рецимо дужина дана. У информатици, дужина регистра или низа одговара броју симбола који се у њих могу сместити.
Дужина (ознака ) је основна физичка величина којом се описује просторна удаљеност две тачке. Мерна је јединица дужине метар (). Многе посебне дужине имају и посебне називе: дебљина, дубина, полупречник, помак, пређени пут, пречник, ширина, удаљеност, таласна дужина, висина, жаришна даљина.[3] Код мерења димензија тела назив дужина се користи само за једну димензију простора, док се за остале две користе називи ширина и висина. Ширина се обично означава са , а висина са , а мерна јединица је такође метар ().