Драгачевски сабор

Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал и фестивал фолклора и народног стваралаштва који се одржава у Гучи, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца,^[1] из Србије и иностранства, сваке године посети село са неколико хиљада становника. Године 2005, је снимљен документарни филм о овом фестивалу, Гуча!.

Драгачевски сабор
Споменик трубачу у Гучи
Основан	14. октобар 1961.; пре 63 године (1961-10-14)
Тип	музички
Локација	Гуча, Србија
Оснивачи	Благоје Блажа Радивојевић Бранко В. Радичевић Предраг Радмилац
Веб-сајт

Драгачевски сабор трубача у Гучи
Трубачки оркестар из Сирогојна на Драгачевском сабору у Гучи
Нематеријално културно наслеђе
Регион	Гуча, општина Лучани
Предлагач	Центар за културу и спорт општине Лучани
Датум уписа	13.10.2020
Веб сајт	http://nkns.rs/cyr

Драгачевски сабор трубача у Гучи је 2020. године, на предлог Центра за културу и спорт општине Лучани,^[2] уписан на листу Нематеријалног културног наслеђа Србије.^[3]

Историја сабора

Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар „Дуге“ и „Политике” Благоје Блажа Радивојевић (1925 – 2016).^[4] Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име „Велики (народни) сабор ‘Са Овчара и Каблара’“.

За фестивал су заслужни и музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Предраг Радмилац, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Боривоје Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.

На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист „Вечерње новости“, који је годинама касније наставио да додељује „Златну трубу“ најпопуларнијем трубачу на Сабору.

Почео је да излази и лист Драгачевског сабора, 1967. под називом Драгачевски трубач. Сврха овог писаног медија је вишеструка. Између осталог чува сећања и популарише ову јединствену, одавно већ, међународну манифестацију.

Домаћин Драгачевског сабора 2013. године био је Добрица Ерић.^[5] Драгослав Петровић је 2012. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу одбранио докторску дисертацију под називом „Место и домашај Драгачевског сабора у културном миљеу Србије”.^[6]

Галерија

• 
  Публика током наступа Бобана Марковића
• 
  Дефиле фолклорних група 2005.
• 
  Споменик трубачу
• 
  Драгачевски сабор 2008.
• 
  Илустрована Политика о 23. сабору трубача 1983. године.

Види још

• Музеј трубе
• Трубаштво
• Нематеријално културно наслеђе
• Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије

Референце

1. „48. Sabor trubača u Guči | ZABAVA | AutoBrief.com”. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 16. 6. 2011.
2. „ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ И ТРУБАШТВО УПИСАНИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 28. 11. 2020.
3. „ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 28. 11. 2020.
4. Част и слава оснивачу Сабора у Гучи („Политика”, 9. новембар 2016)
5. Недеља прође: Добрица Ерић, песник („Вечерње новости“, 11. август 2013)
6. Први докторат на тему Сабора трубача у Гучи („Политика”, 14. август 2017)

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Филм о Гучи
• Сабор у „Политици” („Политика”, 12. август 2016)
• Син, унук и деда у финалу Гуче („Политика”, 12. август 2017)
• Они су писали историју Гуче („Политика”, 16. децембар 2017)
• Ивер не пада далеко од кладе („Политика”, 12. август 2018)
• Прва љубав заборава нема („Политика”, 11. август 2018)