Remove ads
Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски драмски писац и песник.[1]
| Добрица Ерић | |
|---|---|
.jpg) Добрица Ерић, 2005. године | |
| Датум рођења | 22. август 1936. |
| Место рођења | Доња Црнућа, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 29. март 2019. (82 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Био је члан Удружења књижевника Србије и многих други удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића.
Рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1]
Аутор је неколико романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2]
Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3]
Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4]
Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10]
Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године.
— Добрица Ерић
У октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12]
Занимљивост
Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13]
По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”.
Remove ads
- Горанов вијенац 1974.
- Младо поколење 1977.
- Орден заслуга за народ 1977.
- Награда Змајевих дечјих игара 1982.
- Награда Вукове задужбине 1982.
- Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988.
- Велика базјашка повеља, 1997.
- Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001.
- Змајева награда
- Повеља Змајевих дечјих игара, 2005.
- Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву
- Златни прстен фестивала Булка
- Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу
- Златни кључ Смедерева
- Матићева повеља
- Награда Српске књиге
- Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу
- Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића
- Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012.
- Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14]
Разапета земља
За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:
- Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992.
- Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994.
- Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995.
- Октобарска награда Београда, 1995.
- Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996.
- Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998.
- Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999.
- Златни беочуг града Београда, 2000.
- Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001.
- Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002.
- Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003.
- Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006.
- Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008.
- Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008.
- Песничко успеније, Звечан, 2009.
Remove ads
Књижевна дела
- Свет у Сунцокрету, (1959)
- Вашар у Тополи, (1965)
- Стари сељачки календар, (1966)
- Славуј и сунце, (1968)
- Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969)
- Торта са пет спратова, (1973)
- Од рата до златара, (1973)
- Добрица чобанска торбица, (1973)
- Сишло буре у обруче, (1974)
- Песма о свицима, (1975)
- Долина сунцокрета, (1976)
- Река с ружом римована, (1976)
- Вечни кратковечници, (1977)
- Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978)
- Башта са седам ружа, (1979)
- Читанка годишњих доба, (1979)
- Торбица чаробница, (1979)
- Срицање жене, (1980)
- Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980)
- Чардак између четири јабуке, (1980)
- Доба дулека, (1980)
- Цар пчелар, (1981)
- Шеширић као булка, (1981)
- Прстен у извору, (1981)
- Мој друг, Миливојчићев луг, (1982)
- Од азбуке до златне јабуке, (1982)
- Добро вече, добра зелена долино, (1984)
- Стабло твог тела, (1984)
- Сунчева вереница, (1985)
- Споменар на дар, (1986)
- Тако жубори река, (1987)
- Месечеви миљеници, (1987)
- Кад коњ зарже, (1987)
- Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988)
- Вукова старинарница, (1988)
- Рождество ратарево, (1989)
- Крунисање, (1989)
- Бунар за пријатеље, (1990)
- Кокајте се кокице, (1990)
- Бал вампира, (1990)
- Пужева срма, (1991)
- Еколошки буквар, (1991)
- Плава месечина, (1991)
- Сан Гружанске летње ноћи, (1992)
- Језеро Јежева бара, (1993)
- У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993)
- Плачи вољена земљо, (1993)
- Разапета земља, (1999)
- Вилина Долина, (1999)
- Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002)
- Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002)
- Дечак са златом липе у коси, (2005)
- Пета страна света, Пчелица (2012)
- Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013)
- Бројанице из Грачанице, (2013)
- Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014)
- Наша гошћа година, Креативни центар (2019)
- Благо воћа и поврћа, Креативни центар (2015)
- Прича из мрављег света, Креативни центар (2008)
Стрипови
Ерић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица.
- Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас
- Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас
- Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас
- Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас
- Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић
- Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
- Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
- Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић
- Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
- Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица)
- Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић
- Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић
- Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић)
- Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић
- Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски
- Таковски устанак , Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић
- Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић
Remove ads
Добрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.
Добрица Ерић са Јованом Зивлаком (лево) и Миодрагом Драганићем (средина) на Змајевим играма у Новом Саду, 1995.
Добрица Ерић са Првославом Вујчићем на Сајму књига у Београду, 2004.
Део збирке у Удружењу „Адлигат”: Ерићев ручни сат и наочаре
Посвета Добрице Ерића Удружењу „Адлигат”
Гроб Добрице Ерића у Доњој Црнући
Remove ads
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads