Бранко В. Радичевић

Бранко В. Радичевић (Чачак, 14. мај 1925 — Београд, 11. јануар 2001) био је српски књижевник и новинар.^[1] Писао је поезију, романе, приповетке, сценарија и књижевност за децу.

Бранко В. Радичевић
Датум рођења	(1925-05-14)14. мај 1925.
Место рођења	Чачак, Краљевина СХС
Датум смрти	11. јануар 2001.(2001-01-11) (75 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија

Живот и стваралаштво

Потиче из грађанске породице, од оца Велимира и мајке Косаре, рођ. Миликић. У раној младости, током Другог светског рата, још као шеснаестогодишњак, био је партизански курир Ратка Митровића. Одведен је у логор у Смедеревској Паланци, где се тешко разболео, једва преживео, и тек онда наставио школовање у чачанској Гимназији.^[2] После рата, једно време је живео у Сарајеву, где почињу његови стваралачки дани. Сели се у Београд, где завршава Правни факултет.^[3] Упоредо с студирањем, ради као новинар за Дугу и као сарадник у многим листовима и часописима. Као уредник едиција „Жар птица“, више година ради у Борби.^[2] Био је и председник издавачке куће Српска књижевна задруга из Београда.^[1]

Покренуо је културне манифестације: Дисово пролеће у Чачку и Драгачевски сабор трубача у Гучи.^[2] Стваралаштво му садржи и преко сто наслова песама, приповедака, романа и књига за децу. Истраживао је и споменике- „крајпуташе“, (крајпуташи- његова реч), направио је и две монографије о сеоским споменицима - крајпуташима. Био је и велики истраживач и познавалац српског језика.

Поетика

Како запажа књижевни историчар Милан Громовић, Бранко В. Радичевић као песник и прозни писац у свом делу проговара о својеврсној граматици човека: "Јунаци Радичевићевог стваралаштва имају своју плошност (спољашњост) – они су војници, сељаци, занатлије, трговци, жене лаког морала, неснађени осетљиви дечаци, радознале девојчице; као и своју облост (унутрашњост) која је најмањи заједнички садржалац уграђен у човековом архетипском и исконском, чулном инфинитиву људске душе, разума и тела. Ако би постојала потреба да се литерарно и есејистичко делање Бранка В. Радичевића у потпуности сведе и дедукцијским левком искаже у једној синтагми, онда се може рећи да је реч о, само овом аутору својственој, уметничкој „граматици човека”.^[4]

Дела

Најпознатија дела су му: „Песме о мајци“, „Прича о животињама“, „Са Овчара и Каблара“, „Војничке песме“, „Поноћни свирачи“, „Сељаци“ и „Антологија српског песништва“.^[5] Активан је у књижевном и друштвеном животу до пред крај свога живота. Велики успех стиче и његово последње дело „Сујеверице“.

Добитник је Вукове и Седмојулске награде.^[6]

Песме

• Сутонски дани, 1945.
• Песме, 1949.
• Лирика, 1951.
• Земља, 1954.
• Вечита пешадија, 1956.
• Три чокота стихова а о вину ни речи, 1961.
• Божја крчма, 1965.
• Са Овчара и Каблара, 1970.
• Сељачка поема, 1971.
• Изабране песме, 1971.
• Похвалице и покудице, 1974.
• Земљосанке, 1978.
• Текла река Лепеница, 1979.
• Вита јела, зелен бор, 1986.
• Кадионик, 1990.

Романи

• Бела жена, 1955.
• Изгубљени град, 1957.
• Четврта ноћ, 1957.
• Поноћни свирачи, 1959.
• Ноћ тела, 1963.
• Грубићи и нежнићи, 1968.
• Сељаци, 1971.
• Ћорава посла, 1972.
• Сведок, 1977.
• Празнина, 1992.

Књиге приповедака

• Љубав и смрт, 1982.
• Горка грла, 1986.
• Такав је живот, 1989.
• Будућност, 1991.

Књиге за децу

• Приче о дечацима, 1952.
• Дух ливада (приче), 1954.
• Учени мачак (новела), 1957.
• Посластичарница код веселог чаробњака, 1950.
• Чудотворно око (приче и бајке), 1964.
• Бајка о шаљивчини и друге приче, 1967.
• Бајке о гуслама, 1967.
• Гвозден човек и друге приче, 1967.
• Ђаволије и друге приче, 1967.
• Песме о мајци, 1979.
• Деветаци, 1976.
• Скитница или песме и приче за децу, 1988.
• Приче о животињама, 1990.
• Како је Јошика отишао на небо, приче из циганског живота, 1992.

Монографије

• Плава линија живота - српски споменици и крајпуташи, 1961.
• Српски надгробни споменици и крајпуташи, 1965.

Филмски сценарио

• Поруке (Документарни кратки) 1960.
• Узрок смрти не помињати (филм) 1968.
• Лазар Гавриловић воденичар (ТВ кратки)

Остало

• Сујеверице и друге речи, Српска књижевна задруга, 1990.
• Сујеверице и друге речи - књига друга, Српска књижевна задруга, 1992.
• Сујеверице и друге речи - књига трећа, Српска књижевна задруга, 1995.
• Сујеверице и друге речи IV, Просвета, 1999.