Доња Трепча (Чачак)

Доња Трепча је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 989 становника. Први пут се помиње у петнаестом веку.

Доња Трепча
Споменик палим борцима 1912-1918 и 1941-1945
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Чачак
Становништво
— 2011.	989
Географске карактеристике
Координате	43° 54′ 49″ С; 20° 28′ 15″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	299
Доња Трепча Доња Трепча на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака

Овде се налазе Црква Светог пророка Илије у Доњој Трепчи и ОШ „22. децембар” Доња Трепча.

Географски положај

Доња Трепча се налази на северном делу општине Чачак, удаљена од града 14 километара, на прелазу из долине Западне Мораве у брежуљкасто-брдске пределе Шумадије. Село се налази на надморској висини од 200 до 500 метара. Доња Трепча је село раштрканог типа, подељено на засеоке потоцима и речицом Бањом. Засеоци традиционално носе имена већих фамилија које у њима живе: Пауновићи, Добросављевићи, Урошевићи, Карапавловићи, Николићи и Бојовићи. Осим њих, већи засеоци су Орловак (на брду Орловаку, према селу Мојсињу) и Пољане.

У непосредној близини се налази село Горња Трепча, познато по природном лечилишту Бања Трепча. Горња и Доња Трепча су некада били једно село.

Становништво

Према попису из 1991. године, Доња Трепча је имала 1118 становника и 306 домаћинстава. Становништво се након Другог светског рата смањује. Након 1991. године, ратови на подручју бивше Југославије довели су у ово село избеглице из разних крајева бивше земље. Већина је у Доњој Трепчи остала привремено, али су се неки од њих и трајно настанили у селу.

Данашње становништво Трепче ("Трепчанци") се насељавало након сеоба у 17. и 18. веку, из брдских и планинских крајева. Сматра се да је већина становника доселила из подручја Старог Раса и Сјенице, а да потиче из Црне Горе и Херцеговине.

Историја

Из Књиге Владимира Тошића "Мрчајевци и околина“ издате 1978. године страна 113 и 114. „Село Трепча је, како се претпоставља, у раном средњем веку било само једно село и под једним називом Трепча. Насеље је било подвојено: једно у доњем крају а у источно-јужној страни према Мојсињу, а друго насеље у горњем крају испод косе „Липара“, а према данашњој бањи, где су приликом неког копања нађени у земљи остаци од насеља, а који се данас чувају у Народном музеју у Чачку. Исто село било је у великом разбацаном простору по падинама рудничко-планинских огранака. То је, како се претпоставља, и довело до поделе и то у првој половини 16. века, на два дела: Горњу и Доњу Трепчу. Села се под тим називима у турским аналима први пут помињу 1530. године. Тако је названо, по неким средњовековним становницима који су досли из Црне Горе (од племена Трепчана) и дали селу своје име. О подели истог села слаже се и стогодишњак Војин Јевтовић из Доње Трепче. Оба ова Трепчанска села, како се може претпоставити, са насељем словенске народности почели су у раном средњем веку, још пре примања хришћанства, па су после из неких разлога опустела, те се због тог у првој половини 13. века не помињу, јер да су ма која од њих два постојала, она би се свакако реченом повељом поменула (пошто је већ поменута жупа Морава). Територија поменутих села била је у саставу више поменуте жупе и насеље у раном средњем веку је постојало, о чему, поред напред реченог, сведоче и њихова култна места остала из времена примања хришћанства."

Према књизи Милована Миње Урошевића „Школа у Доњој Трепчи 1897-1997“, pp. 5: „Најстарији писани податак потиче из 1476. године, када је овај крај припадао смедеревском санџаку. У турским дефтерима – катастарским пописима кућа и становништва помиње се Трепча као једно насеље са 21 табијом и 32 домаћинства. Следеће помињање потиче из 1530. године када су раздвојене Доња и Горња Трепча... За Доњу Трепчу, у истом кадилуку, наводи се: Село Доња Трепча имало је 1530. године 30 кућа и исто толико домаћина, 5 неожењених и 4 баштине, а плаћало је спахији 4608 акчи феудалних даћа... Из ових података можемо закључити да су у средњем веку обе Трепче биле насељене (иако ретко) те да их је насељавао српски сеоски живаљ који је под турском спахији плаћао феудалне порезе. Међутим, потомака ових староседелаца скоро да нема више у Трепчи. После сеобе Срба крајем 17. века и у првој половини 18. века, села у западном Поморављу су опустела, а потомци одсељеника живе данас у Војводини, Мађарској или чак Русији. Од средине 18. века чачански крај насељавају досељеници из црногорских Брда, из Херцеговине, околине Сјенице, источне Босне, или са југа. Овај процес померања становништва траје до данас, а изазван је ратовима и економским разлозима. Процес је веома болан, траје вековима и испуњен је драматичним појединачним и колективним судбинама...“

Знаменити Трепчанци

Према Радомиру М. Илићу, „О љубићским селима – Антропогеографска проучавања“ (Српски етнографски зборник, Српска краљевска академија 1903), баба Вишња, мајка књаза Милоша Обреновића је рођена у овом селу, у засеоку Орловак.

Село Доња Трепча дало је и двојицу генерала: Средоја Урошевић (1917-2007), команданта Друге пролетерске бригаде током Другог светског рата, као и носиоца бројних партијских дужности у послератном периоду, и генерал-мајора Миливоја Бојовића (1951), ађутанта Слободана Милошевића, као и команданта Гардијске бригаде, те Ужичког корпуса Војске Југославије, који је пензионисан 2003. године.

Такође, људи који су оставили дубок траг на локалном плану, а потичу из Доње Трепче, су:

• Миљко Урошевић, градитељ и проналазач 1920-тих и '30-тих^[1]
• Георгије Добросављевић, православни архимандрит
• Милош Урошевић (1942), председник општине Чачак у периоду 1989-1992. године и проналазач
• др Живорад Бојовић (1934—2011), редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду
• Милован Миња Урошевић, писац (Антологија чачанског песништва „Чари завичаја“, „Школа у Доњој Трепчи 1897—1997", итд.).

Спорт

• ФК Задругар Доња Трепча је основан 5. фебруара 1961. године и тренутно се такмичи у Моравичкој окружној лиги.

Демографија

У насељу Доња Трепча живи 843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (42,3 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 328 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 1.607 1953. 1.613 1961. 1.515 1971. 1.247 1981. 1.167 1991. 1.128 1.104 2002. 1.018 1.062 2011. 989

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			1.011	99,31%
Црногорци			1	0,09%
непознато			4	0,39%

Становништво према полу и старости^[4]

	м			ж
?	4			4
80+	12			23
75—79	26			45
70—74	37			36
65—69	28			45
60—64	25			27
55—59	23			27
50—54	30			25
45—49	53			39
40—44	39			38
35—39	28			32
30—34	34			26
25—29	29			26
20—24	29			25
15—19	28			30
10—14	30			24
5—9	24			23
0—4	21			23
Просек :	42,3			45,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 306 341 368 347 354 350 328

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 82 76 41 47 39 29 11 0 3 0 3,10

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	425	118	267	28	10	2
Женски	448	69	270	99	7	3
УКУПНО	873	187	537	127	17	5

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	233	111	0	1	50
Женски	119	59	0	0	21
УКУПНО	352	170	0	1	71
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	15	15	1	19
Женски	0	2	11	1	4
УКУПНО	1	17	26	2	23
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	8	2	5
Женски	1	1	1	6	8
УКУПНО	1	3	9	8	13
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	2	0	0	2
УКУПНО	4	0	0	3

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. "Политика", 17. окт. 1937
2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()